оту́пити
отупити
Лема
отупити
Извор
том 4, стр. 268, редослед 16
- 1.
(трп. прид. о̀тӯпљен) сврш. учинити тупим, иступити; смањити оштрину.
— Качић је морао оштрину свога пера отупити.
- 2.
учинити неосетљивим, заморити.
— То трчање ... и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи.
- 3.
учинити примитивним, заглупити.
— Мој Ђино каже да нас је Беглук име села отупио, да смо ни господа ни сељаци.
Фразе
отупити зубе (говорећи, грдећи и сл.) преко сваке мере говорити (грдити).
Пододреднице
постати туп, иступити се. — А кад се и ножеви отупише ... СИма ... пружи прст на садевене хватове дрва. Вес
Изворни текст (OCR)
оту́пити, о̀тӯпӣм (трп. прид. о̀тӯпљен) сврш. 1. учинити тупим, иступити; смањити оштрину. — фиг. Качић је морао оштрину свога пера отупити. Ђал. 2. учинити неосетљивим, заморити. — То трчање ... и загледање у њу толико јој досади, умори је, отупи. Станк. 3. учинити примитивним, заглупити. — Мој Ђино каже да нас је Беглук име села отупио, да смо ни господа ни сељаци. Шимун.