отура́ва̄ње

отуравање

отуравање

том 4, стр. 269, редослед 4

в.
гл. им. од отуравати (се) отура́вати (се), -у̀ра̄ва̄м (се) несврш. в. отурати се.
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголв. — (после броја) век

Изворни текст (OCR)

отура́ва̄ње с гл. им. од отуравати (се). отура́вати (се), -у̀ра̄ва̄м (се) несврш. в. отурати се.