о̀турити
отурити
Лема
отурити
Извор
том 4, стр. 269, редослед 8
- 1.а.
одгурнути, отиснути, одринути.
— Од коњица отури је јадну.
Што отури чуњ, јеси ли при себи?
Кимну па отури коњак низ пространо грло.
- 1.б.
фиr. одбацити.
— Ми стари спадамо у ропотарницу, отурио нас свијет.
- 2.
ставити подаље од себе, пометнути; бацити.
— На тле чибук отурио Хусо.
- 3.
збацити, скинути.
— Али ће нам синџир ропства с врата вјечно отурити?
- 4.
затурити, забацити.
— Раскопчао прслук ... капу отурио на затиљак.
- 5.
истурити.
— Отуривши једну ногу ... почеће цедити кроз зубе ...
Пододреднице
дати се (некуд, за неким), отиснути се; ступити. — Побјегоше кулам на Царине, за њима се раја отурила. НП Вук. Кад опет почеше политичке борбе, он се упали и ... отури у опозицију. Куш
Изворни текст (OCR)
о̀турити, -ӣм сврш. 1. а. одгурнути, отиснути, одринути. — Од коњица отури је јадну. Радич. Што отури чуњ, јеси ли при себи? Љуб. фиг. Кимну па отури коњак низ пространо грло. Креш. б. фиr. одбацити. — Ми стари спадамо у ропотарницу, отурио нас свијет. Ђал. 2. ставити подаље од себе, пометнути; бацити. — На тле чибук отурио Хусо. Март. 3. збацити, скинути. — Али ће нам синџир ропства с врата вјечно отурити? Њег. 4. затурити, забацити. — Раскопчао прслук ... капу отурио на затиљак. Коз. И. 5. истурити. — Отуривши једну ногу ... почеће цедити кроз зубе ... Моск.