оту́ђити

отуђити

Стална адреса

Лема

отуђити

Извор

том 4, стр. 267, редослед 21

1.
(кога) учинити туђим, удаљити од кога или чега: ~ од родног краја.
— Разлика ... државнога живота ... развргла је уда истога тијела и брата брату отуђила.
Јаг.
Била је убеђена да ће га та варошанка отуђити.
Ћос. Д.
2.
пренети другом у својину.
— Да није он шта отуђио од тог имања? ... Да није продао коју земљу?
Вес.
Поједини сувласник брода може свој дио отуђити. Мј. 1936.

Пододреднице

~ се

(од кога, коме) 1. а. постати туђ, прекинути тешње, присније везе с ким или чим. — Па и ти си се скоро сасвим отуђио од мене. Пав. Фтада још се више отуђи од света. Андр. И. б. уз. повр. постати туђ један другоме. — Некако смо се већ сасвим отуђили једно другоме. Ивак. 2. изгубити интерес за што, издвојити се из чега. — Сада је осјетио како се био већ отуђио животу. Леск. Ј

(од кога, коме) постати туђ, прекинути тешње, присније везе с ким или чим.уз. повр. постати туђ један другоме.изгубити интерес за што, издвојити се из чега.

Изворни текст (OCR)

оту́ђити, о̀тӯђӣм сврш. 1. (кога) учинити туђим, удаљити од кога или чега: ~ од родног краја. — Разлика ... државнога живота ... развргла је уда истога тијела и брата брату отуђила. Јаг. Била је убеђена да ће га та варошанка отуђити. Ћос. Д. 2. пренети другом у својину. — Да није он шта отуђио од тог имања? ... Да није продао коју земљу? Вес. Поједини сувласник брода може свој дио отуђити. Мј. 1936.