Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

оту́ћи

сврштом 4, стр. 269

оту́ћи

отући

Стална адреса

Лема

отући

Варијанте

о̀тӯћи

Извор

том 4, стр. 269, редослед 14

  1. 1.

    а ударцем о тврди предмет повредити, оштетити површину неког тела; ударцем нагњечити; исп. обити (4): ~ лонац.

    исп. — испореди
    — Он зарони, отуче чело и изгребе лице о неравно каменито рјечно дно. Лал. фиr. Та блажена народност већ нам је зубе отукла.
    Павл.
    б. оштетити леденим зрнима (о граду, тучи).
    — Крупа је отукла винограде.
    Шимун.
    в. ударањем, одбијањем скинути горњи слој с чега: ~ жбуку са зида.
    — Измучи се док отуче и издуби згодан камен.
    Наз.
  2. 2.а.

    омлатити: ~ грах, пасуљ.

  3. 2.б.

    окру́нити:

    кукуруз.
    Вук Рј.
Изворни текст (OCR)
оту́ћи и о̀тӯћи, оту́че̄м сврш. 1. а. ударцем о тврди предмет повредити, оштетити површину неког тела; ударцем нагњечити; исп. обити (4): ~ лонац. — Он зарони, отуче чело и изгребе лице о неравно каменито рјечно дно. Лал. фиr. Та блажена народност већ нам је зубе отукла. Павл. б. оштетити леденим зрнима (о граду, тучи). — Крупа је отукла винограде. Шимун. в. ударањем, одбијањем скинути горњи слој с чега: ~ жбуку са зида. — Измучи се док отуче и издуби згодан камен. Наз. 2. а. омлатити: ~ грах, пасуљ. б. окру́нити: