Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

отцврку̀тати

сврштом 4, стр. 270

отцврку̀тати

отцвркутати

Лема

отцвркутати

Извор

том 4, стр. 270, редослед 14

  1. —

    свршити цвркутање, извести цвркућући.

    — Отело најприје отцвркуће овакав или онакав увод. Куш. отце́дити, о̀тце̄дӣм, ијек. отцијѐдити, сврш. цеђењем одвојити. Прав. отце́пити, о̀тце̄пӣм, ијек. отцијѐпити, сврш. 1. а. цепањем откинути, отргнути.
    — Ана ми је отцепила лист од књиге].
    Лаз. Л.
    б. наглим ударцем одсећи.
    — И слијепцу ножем отцијепи лице.
    Гор.
    2. одвојити, оделити.
    — Покушава ... да отцепи далматинске партизане.
    Дед. В.
    3. нар. ударити, одвалити; исп. одрапити (1).
    — Отцепише му педесет батина.
    Јакш. Ђ.
    Отцијепити му неколико врућих!
    Кос.
    Отцијепи му управник три дана самице.
    Чол.

Пододреднице

~ се

одвојити се, оделити се; удаљити се, отуђити се. — Како је могао пустити да се хрватско приморје отцијепи од банске власти. Шен. Осјетио сам да сам се прерано отцијепио од људи, да сам осамљен. Андр. И 18 Речник српскохрватскога књижевног језика, 1

одвојити се, оделити се; удаљити се, отуђити се.
Изворни текст (OCR)
отцврку̀тати, -р̀куће̄м сврш. свршити цвркутање, извести цвркућући. — фиг. Отело најприје отцвркуће овакав или онакав увод. Куш. отце́дити, о̀тце̄дӣм, ијек. отцијѐдити, сврш. цеђењем одвојити. Прав. отце́пити, о̀тце̄пӣм, ијек. отцијѐпити, сврш. 1. а. цепањем откинути, отргнути. — Ана ми је отцепила лист од књиге]. Лаз. Л. б. наглим ударцем одсећи. — И слијепцу ножем отцијепи лице. Гор. 2. одвојити, оделити. — Покушава ... да отцепи далматинске партизане. Дед. В. 3. нар. ударити, одвалити; исп. одрапити (1). — Отцепише му педесет батина. Јакш. Ђ. Отцијепити му неколико врућих! Кос. фиг. Отцијепи му управник три дана самице. Чол.