о̀фӯца̄н
офуцан QA: medium
Лема
офуцан
Извор
том 4, стр. 273, редослед 14
- 1.
трп. прид. од офуцати се.
- 2.
похабан, отрцан, одрпан: офуцане хлаче.
— Морали су га ... срести ... офуцани матуранти. Божић. офу́цати се, о̀фӯца̄м се сврш. похабати се, отрцати се, истрошити се дугом употребом.
— Мантил ... се изгужвао и офуцао. Лал. о̏х (каткад удвојено) узвик за исказивање различитих расположења и осећања: радости,4 задовољства, жеље, туге, љутње, огорчења итд.
— О2, ох!
— трљао је задовољно руке ... Дивота!
Ох, јадна моја Дивна!
— засузила је].
Ох, шта ћу с њом кад је таква дрвена?!
— мисли мати.
Ох, да ми је вјенчати дјевојку, да је бијела као снијег! Н. прип.
Изворни текст (OCR)
о̀фӯца̄н, -а, -о 1. трп. прид. од офуцати се. 2. похабан, отрцан, одрпан: офуцане хлаче. — Морали су га ... срести ... офуцани матуранти. Божић. офу́цати се, о̀фӯца̄м се сврш. похабати се, отрцати се, истрошити се дугом употребом. — Мантил ... се изгужвао и офуцао. Лал. о̏х (каткад удвојено) узвик за исказивање различитих расположења и осећања: радости,4 задовољства, жеље, туге, љутње, огорчења итд. — О2, ох! — трљао је задовољно руке ... Дивота! Јак. Ох, јадна моја Дивна! — засузила је]. Рад. Д. Ох, шта ћу с њом кад је таква дрвена?! — мисли мати. Михољ. Ох, да ми је вјенчати дјевојку, да је бијела као снијег! Н. прип. Вук.