о̀цедито̄ст

оцедитост

Стална адреса

Лема

оцедитост

Извор

том 4, стр. 277, редослед 2

—
ијек. о̀цједито̄ст, ж особина, стање онога што је оцедито: ~ земљишта. оцеђи́вати (се), -ѐђује̄м (се), ијек. оцјеђи́вати (се) несврш. и уч. према оцедити
ијек. — ијекавскиж — женски роднесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

о̀цедито̄ст, -ости, ијек. о̀цједито̄ст, ж особина, стање онога што је оцедито: ~ земљишта. оцеђи́вати (се), -ѐђује̄м (се), ијек. оцјеђи́вати (се) несврш. и уч. према оцедити