Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

оцѐнилац

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 277

оцѐнилац

оценилац

Лема

оценилац

Извор

том 4, стр. 277, редослед 4

  1. 1.

    ијек. оцјѐнилац, и оцѐнитељ, ијек. оцјѐнитељ, м оцењивач Р-К Реч. оце́нити, о̀це̄нӣм, ијек. оцијѐнити, сврш. 1. дати оцену (ученику, такмичару и сл.).

    ијек. — ијекавскисл. — слично
  2. 2.

    одредити цену, вредност.

    — Богатство му се не да оценити.
    Јакш. Ђ.
  3. 3.а.

    дати суд, мишљење о коме или чему.

    — арод може оценити потпуно људе које шаље на скуПштину.
    Марк. Св.
  4. 3.б.

    проценом, посматрањем, размишљањем закључити.

    — Па, имате око четрдесет
    — оцијени она.
    Ђон.
    Оценио је да су Енглези богати.
    Јак.
  5. 3.в.

    утврдити какво је нешто, проценити (околности, ситуацију, стање ствари).

    — Треба да оцијени ситуацијУ.
    Ват.
Изворни текст (OCR)
оцѐнилац, -иоца, ијек. оцјѐнилац, и оцѐнитељ, ијек. оцјѐнитељ, м оцењивач. Р-К Реч. оце́нити, о̀це̄нӣм, ијек. оцијѐнити, сврш. 1. дати оцену (ученику, такмичару и сл.). 2. одредити цену, вредност. — Богатство му се не да оценити. Јакш. Ђ. 3. а. дати суд, мишљење о коме или чему. — арод може оценити потпуно људе које шаље на скуПштину. Марк. Св. б. проценом, посматрањем, размишљањем закључити. — Па, имате око четрдесет — оцијени она. Ђон. Оценио је да су Енглези богати. Јак. в. утврдити какво је нешто, проценити (околности, ситуацију, стање ствари). — Треба да оцијени ситуацијУ. Ват.