Одредница

оцењѝва̄ч

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 277

оцењѝва̄ч

оцењивач

Лема

оцењивач

Извор

том 4, стр. 277, редослед 11

  1. ијек. оцјењѝва̄ч, м онај који оцењује, који даје оцену.

    ијек. — ијекавски
    — Добром књижевном судији потребно је књижевно познавање језика. То је врло важан захтев за оцењивача, као и за писце. Поп. Б. Нека даду прилику стручном оцјењивачу да освијетли. ХР 1928.
Изворни текст (OCR)
оцењѝва̄ч, -а́ча, ијек. оцјењѝва̄ч, м онај који оцењује, који даје оцену. — Добром књижевном судији потребно је књижевно познавање језика. То је врло важан захтев за оцењивача, као и за писце. Поп. Б. Нека даду прилику стручном оцјењивачу да освијетли. ХР 1928.