оцр́нити
оцрнити
Лема
оцрнити
Извор
том 4, стр. 278, редослед 22
- 1.
учинити црним, обојити црном бојом, поцрнити.
— Ке можеш ми ниједне ове беле власи оцрнити.
Гранат орах ... у јесен замирише силно, а плодови оцрне руке.
- 2.
фиг. нанети бол, јад, ожалостити, завити у црно; унесрећити.
— Побратими вјеру уфатише да покупе добру чету малу ... да поруше и оцрне Турке.
- 3.а.
фиг. пронети рђав, лош глас о коме, оклеветати.
— Када већ није могао да сам врати сину жао за срамоту, оцрнио га је код његове покровитељице.
- 3.б.
осрамотити, обрукати.
— Кућу ми оцрни зет], образ ми одузе.
Да их бар такоприсиле у бој или оцрне пред цијелим свијетом.
Изр.
- 3.в.
уз образ (изр.).
Пододреднице
1. а. обрукати се, осрамотити се. б. уз. повр. осрамотити, обрукати један другога. — Други се ... пред битку клеветама оцрнише, љуто завадише. Петр. В. 2. а. унесрећити се. б. ожсалостити се (обично због погибије блиских сродника), завити се у црно, обући се у црно. — Докле Турци све њих савладају, многе ће се буле оцрнити. Њег
Изворни текст (OCR)
оцр́нити, о̀цр̄нӣм сврш. 1. учинити црним, обојити црном бојом, поцрнити. — Ке можеш ми ниједне ове беле власи оцрнити. Вес. Гранат орах ... у јесен замирише силно, а плодови оцрне руке. Сим. 2. фиг. нанети бол, јад, ожалостити, завити у црно; унесрећити. — Побратими вјеру уфатише да покупе добру чету малу ... да поруше и оцрне Турке. НП Вук. 3. фиг. а. пронети рђав, лош глас о коме, оклеветати. — Када већ није могао да сам врати сину жао за срамоту, оцрнио га је код његове покровитељице. Том. б. осрамотити, обрукати. — Кућу ми оцрни зет], образ ми одузе. Нуш. Да их бар такоприсиле у бој или оцрне пред цијелим свијетом. Мул. Изр.