очара̀ва̄ч
очаравач
Лема
очаравач
Извор
том 4, стр. 280, редослед 17
- —
необ. онај који очарава
— Сједио је очаравач морских паса и једнолично ударао У бубањ.
Изворни текст (OCR)
очара̀ва̄ч, -а́ча м необ. онај који очарава. — Сједио је очаравач морских паса и једнолично ударао У бубањ. Креш.