Одредница

о̏ча̄јан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 279

о̏ча̄јан

очајан

Лема

очајан

Извор

том 4, стр. 279, редослед 15

  1. 1.

    пун очаја, обузет очајем.

    — Завапи ... и провали у очајан плач.
    Дук.
    Преко телефона чује се очајан глас ... команданта.
    Јак.
  2. 2.

    који изазива, ствара очај, веома рђав, лош, ужасан, безизлазан.

    — Прилаз мосту је очајан.
    Дед. В.
    Вјерујте ми да сам у очајној ситуацији.
    Јонке
  3. 3.

    који се предузима уз највећи напор, као последње, крајње средство, крајња могућност.

    — Ово је већ задње, очајно средство порезне контроле.
    Рад. Стј.
    Целокупан живот на земљи ... је очајна борба фела. ом.
Изворни текст (OCR)
о̏ча̄јан, -јна, -јно 1. пун очаја, обузет очајем. — Завапи ... и провали у очајан плач. Дук. Преко телефона чује се очајан глас ... команданта. Јак. 2. који изазива, ствара очај, веома рђав, лош, ужасан, безизлазан. — Прилаз мосту је очајан. Дед. В. Вјерујте ми да сам у очајној ситуацији. Јонке. 3. који се предузима уз највећи напор, као последње, крајње средство, крајња могућност. — Ово је већ задње, очајно средство порезне контроле. Рад. Стј. Целокупан живот на земљи ... је очајна борба фела. ом.