Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

очеви́дац

мтом 4, стр. 281

очеви́дац

очевидац

Лема

очевидац

Извор

том 4, стр. 281, редослед 13

  1. —

    (ген. мн. очѐвӣда̄ца̄) онај који је видео нешто својим очима, сведок онога што се десило пред његовим очима.

    ген. — генитивмн. — множина
    Очевици синоћњег призора ... све знају, али неће да кажу. Срем. Ту ћете свакако чути занимљивих ствари, и то из прве руке, од очевидаца.
    Мар.
Изворни текст (OCR)
очеви́дац, -и́ца м (ген. мн. очѐвӣда̄ца̄) онај који је видео нешто својим очима, сведок онога што се десило пред његовим очима. — Очевици синоћњег призора ... све знају, али неће да кажу. Срем. Ту ћете свакако чути занимљивих ствари, и то из прве руке, од очевидаца. Мар.