о̀чевић
очевић
Лема
очевић
Извор
том 4, стр. 281, редослед 18
- —
дете које је у свему очеве нарави, очић.
dialectal— Да имаде на оџаку сина, да ће бити прави очевићу.
Изворни текст (OCR)
о̀чевић м покр. дете које је у свему очеве нарави, очић. — Да имаде на оџаку сина, да ће бити прави очевићу. НПХ.