Одредница

оче́пити

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 282

оче́пити

очепити QA: medium

Лема

очепити

Извор

том 4, стр. 282, редослед 7

  1. 1.

    (трп. прид. о̀че̄пљен) сврш. стати ногом на део тела човека или животиње (обично на ногу). —Газдиница ... Њега илИ очепи иЛи џШтИН6 ако Се. би знао владати. Ћор. Коњ узмахне главV, пропне се, јурне на страну и очепи једном псету ногу. В 1885.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    отче́пити, одвалити.

    — Поједине гране желе сачувати да се У основи не очепе.
    Тод.
    Имађаше тако јак ударац да ми први пут мало те не очепи раме.
    Матош
  3. 3.

    ударити, одаламити кога.

    — Удари шаком у мраку ... па је тако најљуће очепио свога властитога oua.
    Ков. А.
  4. 4.

    стати, почети, навалити, ударити.

    — Одмах очепи причати.
    Креш.
    Киша очепила јоu јаче. В 18s5.
  5. 5.

    брзо отићи, удаљити се, дунути.

    — Ајд очепи, па гледај свог посла!
    Дом.
  6. 6.а.

    фиг. нанети увреду, увредити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Био је горд на ова поређења и мало очепљен што Спасенија није ничим показала да је поласкана.
    Вучо
  7. 6.б.

    повредити, нарушити (закон, пропис и сл.).

    сл. — слично
    — Рачун ... није снабдевен прописном таксеном марком! И ту си очепио закон.
    Срем.
Изворни текст (OCR)
оче́пити, о̀че̄пӣм (трп. прид. о̀че̄пљен) сврш. 1. стати ногом на део тела човека или животиње (обично на ногу). —Газдиница ... Њега илИ очепи иЛи џШтИН6 ако Се. би знао владати. Ћор. Коњ узмахне главV, пропне се, јурне на страну и очепи једном псету ногу. В 1885. 2. отче́пити, одвалити. — Поједине гране желе сачувати да се У основи не очепе. Тод. Имађаше тако јак ударац да ми први пут мало те не очепи раме. Матош. 3. ударити, одаламити кога. — Удари шаком у мраку ... па је тако најљуће очепио свога властитога oua. Ков. А. 4. стати, почети, навалити, ударити. — Одмах очепи причати. Креш. Киша очепила јоu јаче. В 18s5. 5. брзо отићи, удаљити се, дунути. — Ајд очепи, па гледај свог посла! Дом. 6. фиг. а. нанети увреду, увредити. — Био је горд на ова поређења и мало очепљен што Спасенија није ничим показала да је поласкана. Вучо. б. повредити, нарушити (закон, пропис и сл.). — Рачун ... није снабдевен прописном таксеном марком! И ту си очепио закон. Срем.