о̀читовати

очитовати

Лема

очитовати

Извор

том 4, стр. 285, редослед 1

1.
и несврш. 1 показ(ив)ати, испољити, испољавати, манифестовати.
несврш. — несвршени глагол
— Аустрија нам је у свакој прилици очитовала своје зло расположење.
Јов. С.
2.
изјавити, изјављивати, призна
— (ва)ти.
— Како да вам љубав бескрајну очитујем?
Леск. Ј.
Мирко очитова на полицији што је чуо и видио.
Ков. А.

Пододреднице

~ се

1. а. показ(ив)ати се, испољити се, испољавати се. — Његове војничке способности ... се ... нису могле у пуној мјери очитовати. Цар Е. б. одати се, открити се. — Жена му се тихо очитова: »Па ја сам твоја мајка!« Креш. 2. исказати своје мишљење, своју одлуку, изјаснити се. — Данас кад се очитова цар руски, нека иде на Цетиње. Љуб. Ви се каните очитовати, запросити је? Том

показ(ив)ати се, испољити се, испољавати се.одати се, открити се.исказати своје мишљење, своју одлуку, изјаснити се.

Изворни текст (OCR)

о̀читовати, -тује̄м сврш. и несврш. 1. показ(ив)ати, испољити, испољавати, манифестовати. — Аустрија нам је у свакој прилици очитовала своје зло расположење. Јов. С. 2. изјавити, изјављивати, призна- (ва)ти. — Како да вам љубав бескрајну очитујем? Леск. Ј. Мирко очитова на полицији што је чуо и видио. Ков. А.