о̏чи
очи, ока QA: medium
Лема
очи
Варијанте
ока, о̀ка
Извор
том 4, стр. 93, редослед 22
- —
ген о́ка̄, ак. о̀ка
— најчешће у значењу ока на мрежи или на кромпиру) 1. а. орган чула вида у човека и животиње.
— Око да му испадне од несносне боли.
Воз се трепћући црвеним очима локомотиве у ноћи примицао.
б. вид, способност гледања.
— Какве су то ноћи, ил сам, можда, тужан, изгубио очи!
в. поглед.
— Докле око сиже, разлиле се сребрне воде.
г. фиг. запажање, осећање, способност, смисао за нешто.
— Има моћи и ока да ... уочи најлеnша места ... и ... недостатке ... дела.
д. фиr. жив човек, особа.
— Колико је равнога Цетиња не утече ока ни свједока.
Толике очи чекају одлуку. Мар. ђ. надзор, пажња.
— Под мојим оком, по мојој вољи, обављат ће се послови.
- 2.
хип. (обично са атрибутом »мој«) назив од милоште, у тепању блиској, драгој особи.
— Сестро моја, обје очи моје!
Шта те боли, очи моје?
3. а. извор где вода тихо извире.
Рј. б. место у језеру с подводним извором.
— Такав вир у Скадарском језеру], где се у прве пролећне дане скупи највише укљева, зове се око.
4. (обично мн., са атрибутом »морске«),геогр. нар. језеро ледничког порекла.
— lаш их народ зове »морске очи« ледњачка језера].
5. ограђено место, преградак у амбару.
— Препунише се торови, пресуше се амбарска окна, пренапуни се кућа.
6. направа са стакленим, кружним прозорчићем која се ставља на врата, шпијунка.
— Предомишљао сам се, али сам, провиривши кроз око на вратима, отворио.
7. отвор, шупљика на мрежи.
— Надошла би риба с дебелоrа мора, упливала у сплет ока рибаревих мрежа.
8. пуп, пупољак, клица.
— Резали су се кромпири на толико комада колико имају ока.
Калем-гранчицу ваља удесити тако да на њој не буде мање од два, ни више од три ока.
9. округла шара на пауновом репу.
— У хаљини од златна ткања, на коју су везена ока паунових пера.
10. лучни део моста, отвор испод лука на мосту.
— Над ријеком стари граде ћуприју на седам ока.
Фразе
Аргусове очи мит. в. уз Аргусов (изр.); бацити (сасути, сипати) песак (прах, прашинУ, пепео, луг) коме у очи; бацити око (очи) на кога (на што); бацити у очи в. уз бацити (изр.); бежи, бежите (губи, губите, иди, идите и сл.) ми (се) с (из, испред) очију ! одлази (одлазите) да те (вас) не гледам!; бити некоме на оку (очима), пред очима бцти у близини, у присуству; бити од ока (момак, девојка, човек, јунак) бити леп, наочит, храбар; бити (коме) трн у оку сметати; бити с (неким) као лук и очи не трпети се, не слагати се; бости очи в. уз бости (изр.); бу дно око, будним оком в. уз будан (изр.); вадити (повадити) коме очи односити се према коме непријатељски; варај у га очи погрешно види више виде четири ока него два треба припитати и другога за мишљење; воловско око бот. в. уз воловско око; врана врани очи не вади Т Речник српскохрватскога књижевног језика, IV рђав рђавоме не чини зла; где су ти (вам) биле очи? ! како ниси видео, запазио?!; гледати голим (простим, слободним) оком гледати без помоћи инструмената; гледати добрим оком; гледати (по« сматрати) другимочима ; гл едати испод ока (очиј у) в. уз гледати (изр.); гледати крив им (преким) оком гледати злобно, непријатељски; гледати право у очи в. уз гледати (изр.); гледати (погледати) преко ока в. гледати кривим оком; гле дати свој им очима ; г ледати (погледати) смрти у очи в. у3 гледати (изр.); гутати очима жељно гледати да леко о д очи) У, Да леко о д срца шта се дуго не види, то се и заборавља да ми (мУ ) ј е из ока испао в. Уз испасти (изр.); дати (учинити) нешто на лене очи дати (учинити) на поверење; два га се ока не могу нагледати необично леп, диван; дикино (Царево) око бот. врста пољског цвећа Coreopsis sranoitlora; (добро) отворити очи обратити изузетну пажњу, нарочито пазити; док оком тренеш (тренуо би), колико (што) би оком тренуо за тренутак, за часак; држати (имати) на оку пазити, мотрити, вребати; дV« ховне (у мне, унутрашње) очи памет, разум, ум, интелект; завадио би (завадиће) два ока у глави то је највећи сплеткаш; зажмурити, зажмирити на једно око (на два ока) не хтети видети што, правити се невешт; заклопити (свести, склопити, стиснути) око (оч И), ока, око на око, ока на око; заклопити коме очи бити присутан кад неко умре; замазати, замазивати коме очи заварати кога; запа сти (замаћи, замицати, запети) за око, запети (запињати) очи о некога (о нешто), запети оком (за кога), запе ти (му, јој) око на коме, на чему бити запажен, привући, обратити пажењу на кога или што, свидети се; затварати (затворити) око (очи) в. зажмурити на једно око; за (на, у) трен (тренут, тренуће) ока в. док оком тренеш; зло око (зле очи) празн. урокљиве очи, очи чији поглед проузрокује болест, несрећу; иrра ми око титра, трепери ми очни капак, капци, мишићи око очију; иди куда те очи воде (поведу) иди куда знаш; издале га очи не види добро, ослабио му је вид; изићи (изаћи) на (пред) очи в. уз изаћи (изр.); између два ока ће украсти не може се одвићи од крађе; између четири ока в. у четири ока; из ока из бока; с ока с бока в. уз бо̂к (изр.); из ока у око непосредно, без околишања; без икаква обзира. — Ти баш, Петре, из ока У око. Павл.; имати пред очима имати у виду, на уму; кад дођу (припну) ви̏ле к очима у крајњој опасности; казати (рећи, скресати) у очи в. уз казати (изр.); као да очима гледам в. уз гледати (изр.); као мртвачке очи (укочити се) бити, стајати непомичан, непокретан; каооко, очи у глави (волети, пазити, чувати) в. уз глава (изр.); крв му је пала (пада), насела на очи ; крв м у се навукла на очИ в. мрак му пао на очи; куд он (она) оком туд она (он) скоком врло послушан, спреман без речи на све; куд ће суза него на око обраћање некоме за кога се унапред сматра да ће помоћи; курје око в. уз курји (изр.); магично око техн. специјална цев у радио-пријемнику за визуелно подешавање на тачну дужину жељене радио-станице; макнути се, маћи се коме с очиј У отићи, уклонити се, побећи; мрак му пао на очи обневидео је, не види ништа од беса, разјарености; мудрому и једно око доста мудроме не треба много доказивати ни објашњавати; на моје (његове, наше) очи у мом (његовом, нашем) присуству; на очи нека ми не долази ! нека се не појављује преда мном!; на очи (пропада, расте) врло брзо, нагло; на очи (целом свету) наочиглед, јавно, пред свима; напарити (напа́сти) очи задовољити се, науживати се гледањем; не испуштати (пустити, пуштати) из очију (с ока, испред ока) в. држати на оку; не моћи гледати очима в. уз гледати (изр.); не силази ми с очију стално мислим (о коме, чему), живо се сећам; не скидати (спуштати) ока (очиј V) са кога стално гледати, пиљити у кога; ни за живе очи ! ни по коју цену ! ни за шта на свету !; нисмо ни ми очи изгубили видимо ми добро. — Султан је мудар, ал нисмо ни ми очи изгубили. Том.; око за око, зуб за зуб вратити равном мером у одмазди; око у око, очи у очи, оком у око, око на око насамо; отворено, лично, непосредно; отворити очи коме открити истину; отвор ити четворе очи (сто очију) в. (добро) отворити очи; очију ми ! очи ми искапале ! у заклињању; очи јој искапале ! у клетви; (очи) на очи наочиглед. — Очи на очи хоћеш да ме превариш. Лал.; ошинути очима оштро, непријатељски погледати. — Она ме ... ошинула очима и оставила врт. Ков. А.; падати (пасти), упадати (упасти), ударати, (ударити) у око (у очи) бити веома уочљив, примећивати се, стрчати; пала му копрен (вео, мрежа) с очију в. пукло му пред очима; парити очи на коме, чемУ уживати гледајући кога, што; пепео У
Изворни текст (OCR)
о̏чи и о̀ка с, ген. о́ка̄, ак. о̀ка — најчешће у значењу ока на мрежи или на кромпиру) 1. а. орган чула вида у човека и животиње. — Око да му испадне од несносне боли. Матош. фиг. Воз се трепћући црвеним очима локомотиве у ноћи примицао. Поп. Ј. б. вид, способност гледања. — Какве су то ноћи, ил сам, можда, тужан, изгубио очи! Змај. в. поглед. — Докле око сиже, разлиле се сребрне воде. Крл. г. фиг. запажање, осећање, способност, смисао за нешто. — Има моћи и ока да ... уочи најлеnша места ... и ... недостатке ... дела. Дом. д. фиr. жив човек, особа. — Колико је равнога Цетиња не утече ока ни свједока. Њег. Толике очи чекају одлуку. Мар. ђ. надзор, пажња. — Под мојим оком, по мојој вољи, обављат ће се послови. Шен. 2. хип. (обично са атрибутом »мој«) назив од милоште, у тепању блиској, драгој особи. — Сестро моја, обје очи моје! НПХ. Шта те боли, очи моје? Вес. 3. а. извор где вода тихо извире. Вук Рј. б. место у језеру с подводним извором. — Такав вир у Скадарском језеру], где се у прве пролећне дане скупи највише укљева, зове се око. Нен. Љ. 4. (обично мн., са атрибутом »морске«),геогр. нар. језеро ледничког порекла. — lаш их народ зове »морске очи« ледњачка језера]. ОГ. 5. ограђено место, преградак у амбару. — Препунише се торови, пресуше се амбарска окна, пренапуни се кућа. Коч. 6. направа са стакленим, кружним прозорчићем која се ставља на врата, шпијунка. — Предомишљао сам се, али сам, провиривши кроз око на вратима, отворио. Поп. Ј. 7. отвор, шупљика на мрежи. — Надошла би риба с дебелоrа мора, упливала у сплет ока рибаревих мрежа. Креш. 8. пуп, пупољак, клица. — Резали су се кромпири на толико комада колико имају ока. Бен. Калем-гранчицу ваља удесити тако да на њој не буде мање од два, ни више од три ока. Тод. 9. округла шара на пауновом репу. — У хаљини од златна ткања, на коју су везена ока паунових пера. Креш. 10. лучни део моста, отвор испод лука на мосту. — Над ријеком стари граде ћуприју на седам ока. Наз.