Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

очовеча́ва̄ње

стом 4, стр. 285

очовеча́ва̄ње

очовечавање, очовјечавање

Лема

очовечавање

Варијанте

очовјечавање, очовјеча́ва̄ње

Извор

том 4, стр. 285, редослед 23

  1. —

    гл. им. од очовечавати (се) очовеча́вати (се), -ѐча̄ва̄м (се), ијек. очовјеча́вати (се) и очовечивати (се), -ѐчујем (се), ијек. очовјечивати (се) несврш. и уч. према очовечити (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицаијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
Изворни текст (OCR)
очовеча́ва̄ње, ијек. очовјеча́ва̄ње, с гл. им. од очовечавати (се). очовеча́вати (се), -ѐча̄ва̄м (се), ијек. очовјеча́вати (се) и очовечивати (се), -ѐчујем (се), ијек. очовјечивати (се) несврш. и уч. према очовечити (се).