Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀чӯва̄н

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 285

о̀чӯва̄н

очуван

Лема

очуван

Извор

том 4, стр. 285, редослед 27

  1. 1.

    трп. прид. од очувати (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    који се добро држи, здрав, држећ.

    — Здрав је, вала, здрав и очуван.
    Радул.
    непокварен (морално).
    — Жудња за завичајем ... се јавља у свих честитих и очуваних душа.
    Прод.
Изворни текст (OCR)
о̀чӯва̄н, -а, -о 1. трп. прид. од очувати (се). 2. који се добро држи, здрав, држећ. — Здрав је, вала, здрав и очуван. Радул. фиг. непокварен (морално). — Жудња за завичајем ... се јавља у свих честитих и очуваних душа. Прод.