Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ошаму́тити

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 286

ошаму́тити

ошамутити

Стална адреса

Лема

ошамутити

Извор

том 4, стр. 286, редослед 22

  1. а.

    (трп. прид. оша̀мӯћен) сврш. а. помутити свест, памет, скоро онесвестити (обично ударцима по глави или чиме што снажно делује физички или психички).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Кад се неколико пута заредом окрећемо на исту страну, настаје вртоглавица која нас ошамути.
    Ант. 1
    Осјећао сам се ошамућен од радости.
    Лал.
  2. б.

    јако збунити, изненадити.

    — У први мах ошамути је Младенова дрска смјелост.
    Вуков.
    Ошамућен, Миша гледа на четири даме.
    Сим.

Пододреднице

~ се

повр

повр
Изворни текст (OCR)
ошаму́тити, -а̀мӯтӣм (трп. прид. оша̀мӯћен) сврш. а. помутити свест, памет, скоро онесвестити (обично ударцима по глави или чиме што снажно делује физички или психички). — Кад се неколико пута заредом окрећемо на исту страну, настаје вртоглавица која нас ошамути. Ант. 1. Осјећао сам се ошамућен од радости. Лал. б. јако збунити, изненадити. — У први мах ошамути је Младенова дрска смјелост. Вуков. Ошамућен, Миша гледа на четири даме. Сим.