оша̀мӯћено̄ст
ошамућеност
Лема
ошамућеност
Извор
том 4, стр. 287, редослед 1
- —
стање онога који је ошамућен. и уч. према ошамутити (се).
ошамући́вати (се), -у̀ћује̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
оша̀мӯћено̄ст, -ости ж стање онога који је ошамућен. ошамући́вати (се), -у̀ћује̄м (се) несврш. и уч. према ошамутити (се).