о̀шинути
ошинути
Лема
ошинути
Извор
том 4, стр. 288, редослед 4
- 1.а.
ударити нечим танким, еластичним (шибом, прутом, бичем и сл.).
— Мало смо одоцнили, рече кочијаш и ошину коње.
- 1.б.
снажно, јако (обично изненада) ударити, погодити чиме(руком, каквим оруђем, метком из оружја и сл.).
— Ошинем га шаком иза ушијV.
Iази се ... да те не ошине каква кугла. Чујеш ли како пуца?
- 1.в.
захватити, запљуснути, засути.
— Њезин топао дах ошину га по лицу и мало отријезни.
Укрстише се два млаза рефлекторска]... ошинуше у два правца вароШ, и опет се све смрче.
обузети, обухватити, прожети.
— lавле приђе жртви и стаде ошинут језом. Ћос.
- 1.д.
Ридао је као несретник болом ошинут. Креш.
- 2.
упутити се брзим корацима, одјурити, одмаглити.
colloquial— Наљутио се Милета па ошИнуо друмом као да бежи.
- 3.
фиr. закачити кога прекорним речима, укорити.
— Полетио сиједом Ворнићу и старину немило ошину: »Ви каури закона не знате док вам Турчин смије ћери љубит ...
Баш волим што су ту торокушV мало ошинули.
- 4.
фиг. тешко и изненада погодити, снаћи, задесити.
— Зар је баш тебе морао тај горки живот тако несмиљено ошинути?
Фразе
као громом (муњом) ошинут, као да га је гром ошинуо в. уз гром (изр.); ~ погледом (оком, очима) оштро, попреко погледати; ~ репом захватити, појавити се макар мало, кратко време (о нечем непријатном, неугодном). — Зима, богме, има чудну хују; ако не уједе, ошине репом — па ... жито нек чува ко има. С?.
Изворни текст (OCR)
о̀шинути, -не̄м сврш. 1. а. ударити нечим танким, еластичним (шибом, прутом, бичем и сл.). — Мало смо одоцнили, рече кочијаш и ошину коње. Макс. б. снажно, јако (обично изненада) ударити, погодити чиме(руком, каквим оруђем, метком из оружја и сл.). — Ошинем га шаком иза ушијV. Вел. Iази се ... да те не ошине каква кугла. Чујеш ли како пуца? Ћоп. в. захватити, запљуснути, засути. — Њезин топао дах ошину га по лицу и мало отријезни. Куш. Укрстише се два млаза рефлекторска]... ошинуше у два правца вароШ, и опет се све смрче. Сек. фиг. обузети, обухватити, прожети. — lавле приђе жртви и стаде ошинут језом. Ћос. Д. Ридао је као несретник болом ошинут. Креш. 2. разг. упутити се брзим корацима, одјурити, одмаглити. — Наљутио се Милета па ошИнуо друмом као да бежи. Рад. Д. 3. фиr. закачити кога прекорним речима, укорити. — Полетио сиједом Ворнићу и старину немило ошину: »Ви каури закона не знате док вам Турчин смије ћери љубит ... Ботић. Баш волим што су ту торокушV мало ошинули. Глиш. 4. фиг. тешко и изненада погодити, снаћи, задесити. — Зар је баш тебе морао тај горки живот тако несмиљено ошинути? Ђал.