о̏штар
оштар, оштра QA: medium
Лема
оштар
Варијанте
оштра, о̀штра
Извор
том 4, стр. 289, редослед 29
- 1.
који својом танком ивицом добро сече, реже; супр. туп.
— Маказе су биле оштре.
Лишће је било оштро.
- 2.
који има шиљаст врх, шиљат.
— Није у боју од мједи оштре пао.
Имао је јак ... оштар нос.
- 3.а.
који изазива јачу хладноћу или свежину, веома хладан.
— Оштра и сува зима и даље је бездушно стезала.
Хлади упаљене табане на оштром мразу.
- 3.б.
који изазива јаке пробади, који се јако осећа.
— У прсима и плећима осећа оштар бол.
- 4.
резак, продоран, жесток, јак и непријатан (обично о мирису).
— Иво ... осјети оштри воњ духана.
Из уста удари воњ од алкохола, од оштра духана.
- 5.а.
строг, који не допушта одступања (о наредби, заповести, забрани и сл.).
— Казнише нас мањом али оштром казном.
Ђуру је тај оштри тон погодио у живце.
- 5.б.
осоран, груб, непријазан.
— С људима који су га окруживали ... био је кнез оштар и стално пун захтјева.
- 5.в.
лако раздражљив, љут.
— Свуда ограде, ступови ... упозорења: Пази, оштар пас!
- 6.
који јасно нешто одражава, изразит.
— На његову лицу избиле већ оштре црте.
Између ових одсека времена као развојни2 етапа нема оштрих граница.
- 7.
звонак, продоран, звучан.
— Одједаред се чу́ оштар писак пољареве звиждаљке.
- 8.а.
груб, храпав, крут (обично о тканини).
— Седели су раме уз раме, покривени оштрим ћебетом. Ћос.
- 8.б.
крупније самлевен: ~ брашно
- 3.
јасан, одређен, тачан, сигуран, проницљив (о погледу, очима).
— На то се исправи иза стола мала ... женчица, веома оштра вида.
Његово младићко, оштро око зерило је да му не измакне ниједна ситница.
- 10.
проницљив, оштроуман, досетљив, духовит, заједљив.
— За сатиру Хоће се оштре памети и жучи.
Оштри и продирни његов дух очитоват ће се ... у ругалици.
- 11.
борбен, енергичан, брз, крајње напрегнут.
— Више пута је корисно ... форсирати оштар темпо игре.
Оштром ватром ... одбија од моста везирову војску.
- 12.
који је по каквоћи, интензитету изнад обичног, просечног, изузетно јак, тежак.
— Оштри започнимо
М-И. Проблем корисне употребе угља ... поставља се пред наше хемичаре у још оштријој форми. КН 19s5.
- 13.
који нагло заокреће, скреће (о завијутку, окуци и сл.).
— Она река оштром окуком скреће према југоистоку.
- 14.
стрм, врлетан, окомит.
— Успеше се на једну оштру узбрдицу.
- 15.
који је мањи од 90е (о углу, куту).
mathematics— Појам трокута садржава ознаку три кута, који могу бити сва три оштра. Лог.
- 2.
Са обе стране руше се брда стрмо и састајУ под оштрим углом у долини. Андр. И.
- 16.
грам. краткосилазан (о акценту).
- 17.
жесток, јак (о пићу).
— Ракија и остала оштра пића не смањују потрошњу. НИН 1959.
- 18.
војн. бојеви, убојни.
— Испуцали су ... прописану серију оштрих патрона.
Фразе
бити ~ на перу, имати ~ перо знати оштроумно, духовито писати (обично критике); ~ на језику в. уз језик (изр.); ~ вода хем. природна вода која садржи много калцијум-карбоната и магнезијум-карбоната, тешка вода; човек оштре длаке нар. неприступачан, строг човек.
Изворни текст (OCR)
о̏штар, -тра, -тро и о̀штра, -о 1. који својом танком ивицом добро сече, реже; супр. туп. — Маказе су биле оштре. Макс. Лишће је било оштро. Торб. 2. који има шиљаст врх, шиљат. — Није у боју од мједи оштре пао. М-И. Имао је јак ... оштар нос. Чипл. 3. а. који изазива јачу хладноћу или свежину, веома хладан. — Оштра и сува зима и даље је бездушно стезала. Бан. Хлади упаљене табане на оштром мразу. Хорв. б. који изазива јаке пробади, који се јако осећа. — У прсима и плећима осећа оштар бол. Ћос. Б. 4. резак, продоран, жесток, јак и непријатан (обично о мирису). — Иво ... осјети оштри воњ духана. Ћип. Из уста удари воњ од алкохола, од оштра духана. Матош. 5. а. строг, који не допушта одступања (о наредби, заповести, забрани и сл.). — Казнише нас мањом али оштром казном. Ранк. Ђуру је тај оштри тон погодио у живце. Нех. б. осоран, груб, непријазан. — С људима који су га окруживали ... био је кнез оштар и стално пун захтјева. Крањч. Стј. в. лако раздражљив, љут. — Свуда ограде, ступови ... упозорења: Пази, оштар пас! Мар. 6. који јасно нешто одражава, изразит. — На његову лицу избиле већ оштре црте. Тур. Између ових одсека времена као развојни2 етапа нема оштрих граница. Пиј. 7. звонак, продоран, звучан. — Одједаред се чу́ оштар писак пољареве звиждаљке. Сек. 8. а. груб, храпав, крут (обично о тканини). — Седели су раме уз раме, покривени оштрим ћебетом. Ћос. Б. б. крупније самлевен: ~ брашно 3. јасан, одређен, тачан, сигуран, проницљив (о погледу, очима). — На то се исправи иза стола мала ... женчица, веома оштра вида. Ков. А. Његово младићко, оштро око зерило је да му не измакне ниједна ситница. Вес. 10. проницљив, оштроуман, досетљив, духовит, заједљив. — За сатиру Хоће се оштре памети и жучи. Нед. Оштри и продирни његов дух очитоват ће се ... у ругалици. Нех. 11. борбен, енергичан, брз, крајње напрегнут. — Више пута је корисно ... форсирати оштар темпо игре. Ват. Оштром ватром ... одбија од моста везирову војску. Том. 12. који је по каквоћи, интензитету изнад обичног, просечног, изузетно јак, тежак. — Оштри започнимо бој. М-И. Проблем корисне употребе угља ... поставља се пред наше хемичаре у још оштријој форми. КН 19s5. 13. који нагло заокреће, скреће (о завијутку, окуци и сл.). — Она река оштром окуком скреће према југоистоку. Дед. Ј 14. стрм, врлетан, окомит. — Успеше се на једну оштру узбрдицу. Андр. И. 15. мат. који је мањи од 90е (о углу, куту). — Појам трокута садржава ознаку три кута, који могу бити сва три оштра. Лог. 2. Са обе стране руше се брда стрмо и састајУ под оштрим углом у долини. Андр. И. 16. грам. краткосилазан (о акценту). 17. жесток, јак (о пићу). — Ракија и остала оштра пића не смањују потрошњу. НИН 1959. 18. војн. бојеви, убојни. — Испуцали су ... прописану серију оштрих патрона. Крл.