о̀штетити
оштетити
Лема
оштетити
Извор
том 4, стр. 290, редослед 13
- 1.
(трп. прид. о̀штећен) сврш. нанети, начинити штету; нанети квар, покварити.
— Оштетили сте] ... државу и супротставили се њеним законима.
Оштетиле су му мотор бомбом.
- 2.
повредити, ранити; нагрдити.
— Баш ви, који сте оштећени од рата ... ваља да покажете како је највећа слава ... и радост жртвовати се за домовину.
Биће боље да те убију, пошто се може десити да ти сој оштети читаво племе.
- 3.
претрпети штету, забадава утрошити, штетовати.
— Хоћах убит једну кукавицу, а жа̑ ми је фишек оштетити. ег.
Пододреднице
покварити се. — Окрете се Милоју: — Много си се оштетио?! Вукић
Изворни текст (OCR)
о̀штетити, -ӣм (трп. прид. о̀штећен) сврш. 1. нанети, начинити штету; нанети квар, покварити. — Оштетили сте] ... државу и супротставили се њеним законима. Јак. Оштетиле су му мотор бомбом. Дед. В. 2. повредити, ранити; нагрдити. — Баш ви, који сте оштећени од рата ... ваља да покажете како је највећа слава ... и радост жртвовати се за домовину. Наз. Биће боље да те убију, пошто се може десити да ти сој оштети читаво племе. Вујач. 3. претрпети штету, забадава утрошити, штетовати. — Хоћах убит једну кукавицу, а жа̑ ми је фишек оштетити. ег.