о̀штрило
оштрило
Лема
оштрило
Извор
том 4, стр. 291, редослед 20
- 1.
(ген. мн. о̏штрӣла̄) оштрилица, брус.
— Тек кад би коса затегла, застао би да превуче оштрилом.
- 2.
оштрица, сечиво.
— Ћордо моја, зашто ти
оштрило кад не могу да с тобом сијечем?
Изворни текст (OCR)
о̀штрило с (ген. мн. о̏штрӣла̄) 1. оштрилица, брус. — Тек кад би коса затегла, застао би да превуче оштрилом. Лоп. 2. оштрица, сечиво. — Ћордо моја, зашто ти оштрило кад не могу да с тобом сијечем? Ботић