оштрѝна
оштрина QA: medium
Лема
оштрина
Извор
том 4, стр. 291, редослед 22
- 1.а.
особина, својство оруђа и оружја које је оштро, које лако сече, реже.
— Уложио је сву оштрину свога мача да спаси круну.
- 1.б.
својство онога што је круто и грубо, а уједно има и оштар вр2.
— Оштрина његове тврде браде и спокојство на његовом лицу будили су у посматрачу помисао да је ... човек јаке душе. Пол. 1957.
- 1.в.
фиг. напето стање, заоштреност.
— Изгледа да је оштрина кризе ... већа гдје је напредак био бржи.
- 2.
оштре линије људског лица, изразитост.
— Тип је црначки, леп, лице пуно ... иако с извесном ... оштрином у линијама.
- 3.
продорност, рескост; строгост, одсечност, осорност (о гласу).
— У гласу је било оштрине и молбе.
Јави се ... неколико сурових гласова и од њихове оштрине Валек се до краја раздрами.
- 4.
продорност, јасност, тачност, сигурност.
— Ти знаш да очи губе оштрину и да постају готово слијепе. Ант.
- 5.
хладноћа, свежина.
— Сунце помало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.
- 6.
тешкоћа, неприлика.
— Спотиче се преко неравнина и оштрине живота.
- 7.
јасност излагања у говору или писању, оштроумност, досетљивост, духовитост.
— Његово је излагање имало једну јасноћу, везаност и логичну оштрину.
- 8.
борбеност, жестина, брзина.
— Играч »Вардара« својом оштрином прешао је дозвољене границе.
- 9.
оно што се чиме истиче изнад обичног, просечног, самосвојност, оригиналност.
— Био је мајстор оног помирљивог излагања у коме ствари губе своју оштрину и јасноћу и постају нешто ... неодређено.
- 10.
нагло заокретање, скретање (о завијутку, окуци и сл.).
(чијег) пера способност за оштроумно, Оуховито писање.
Фразе
~ (чијег) језика способност за оштроуман, духовит али и заједљив начин говора (обично о непријатним истинама);
Изворни текст (OCR)
оштрѝна ж 1. а. особина, својство оруђа и оружја које је оштро, које лако сече, реже. — Уложио је сву оштрину свога мача да спаси круну. Шен. б. својство онога што је круто и грубо, а уједно има и оштар вр2. — Оштрина његове тврде браде и спокојство на његовом лицу будили су у посматрачу помисао да је ... човек јаке душе. Пол. 1957. в. фиг. напето стање, заоштреност. — Изгледа да је оштрина кризе ... већа гдје је напредак био бржи. Обз. 1932. 2. оштре линије људског лица, изразитост. — Тип је црначки, леп, лице пуно ... иако с извесном ... оштрином у линијама. Поп. Б. 3. продорност, рескост; строгост, одсечност, осорност (о гласу). — У гласу је било оштрине и молбе. Торд. Јави се ... неколико сурових гласова и од њихове оштрине Валек се до краја раздрами. Хорв. 4. продорност, јасност, тачност, сигурност. — Ти знаш да очи губе оштрину и да постају готово слијепе. Ант. 1. 5. хладноћа, свежина. — Сунце помало греје, али се осећа оштрина у ваздуху. Ранк. 6. тешкоћа, неприлика. — Спотиче се преко неравнина и оштрине живота. Скерл. 7. јасност излагања у говору или писању, оштроумност, досетљивост, духовитост. — Његово је излагање имало једну јасноћу, везаност и логичну оштрину. Јов. С. 8. борбеност, жестина, брзина. — Играч »Вардара« својом оштрином прешао је дозвољене границе. Вј. 1957. 9. оно што се чиме истиче изнад обичног, просечног, самосвојност, оригиналност. — Био је мајстор оног помирљивог излагања у коме ствари губе своју оштрину и јасноћу и постају нешто ... неодређено. Јов. С. 10. нагло заокретање, скретање (о завијутку, окуци и сл.).