Одредница

оштрѝна

жтом 4, стр. 291

оштрѝна

оштрина QA: medium

Лема

оштрина

Извор

том 4, стр. 291, редослед 22

  1. 1.а.

    особина, својство оруђа и оружја које је оштро, које лако сече, реже.

    — Уложио је сву оштрину свога мача да спаси круну.
    Шен.
  2. 1.б.

    својство онога што је круто и грубо, а уједно има и оштар вр2.

    — Оштрина његове тврде браде и спокојство на његовом лицу будили су у посматрачу помисао да је ... човек јаке душе. Пол. 1957.
  3. 1.в.

    фиг. напето стање, заоштреност.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Изгледа да је оштрина кризе ... већа гдје је напредак био бржи.
    Обз. 1932
  4. 2.

    оштре линије људског лица, изразитост.

    — Тип је црначки, леп, лице пуно ... иако с извесном ... оштрином у линијама.
    Поп. Б.
  5. 3.

    продорност, рескост; строгост, одсечност, осорност (о гласу).

    — У гласу је било оштрине и молбе.
    Торд.
    Јави се ... неколико сурових гласова и од њихове оштрине Валек се до краја раздрами.
    Хорв.
  6. 4.

    продорност, јасност, тачност, сигурност.

    — Ти знаш да очи губе оштрину и да постају готово слијепе. Ант.
  7. 5.

    хладноћа, свежина.

    — Сунце помало греје, али се осећа оштрина у ваздуху.
    Ранк.
  8. 6.

    тешкоћа, неприлика.

    — Спотиче се преко неравнина и оштрине живота.
    Скерл.
  9. 7.

    јасност излагања у говору или писању, оштроумност, досетљивост, духовитост.

    — Његово је излагање имало једну јасноћу, везаност и логичну оштрину.
    Јов. С.
  10. 8.

    борбеност, жестина, брзина.

    — Играч »Вардара« својом оштрином прешао је дозвољене границе.
    Вј. 1957.
  11. 9.

    оно што се чиме истиче изнад обичног, просечног, самосвојност, оригиналност.

    — Био је мајстор оног помирљивог излагања у коме ствари губе своју оштрину и јасноћу и постају нешто ... неодређено.
    Јов. С.
  12. 10.

    нагло заокретање, скретање (о завијутку, окуци и сл.).

    сл. — слично
    (чијег) пера способност за оштроумно, Оуховито писање.

Фразе

~ (чијег) језика способност за оштроуман, духовит али и заједљив начин говора (обично о непријатним истинама);
Изворни текст (OCR)
оштрѝна ж 1. а. особина, својство оруђа и оружја које је оштро, које лако сече, реже. — Уложио је сву оштрину свога мача да спаси круну. Шен. б. својство онога што је круто и грубо, а уједно има и оштар вр2. — Оштрина његове тврде браде и спокојство на његовом лицу будили су у посматрачу помисао да је ... човек јаке душе. Пол. 1957. в. фиг. напето стање, заоштреност. — Изгледа да је оштрина кризе ... већа гдје је напредак био бржи. Обз. 1932. 2. оштре линије људског лица, изразитост. — Тип је црначки, леп, лице пуно ... иако с извесном ... оштрином у линијама. Поп. Б. 3. продорност, рескост; строгост, одсечност, осорност (о гласу). — У гласу је било оштрине и молбе. Торд. Јави се ... неколико сурових гласова и од њихове оштрине Валек се до краја раздрами. Хорв. 4. продорност, јасност, тачност, сигурност. — Ти знаш да очи губе оштрину и да постају готово слијепе. Ант. 1. 5. хладноћа, свежина. — Сунце помало греје, али се осећа оштрина у ваздуху. Ранк. 6. тешкоћа, неприлика. — Спотиче се преко неравнина и оштрине живота. Скерл. 7. јасност излагања у говору или писању, оштроумност, досетљивост, духовитост. — Његово је излагање имало једну јасноћу, везаност и логичну оштрину. Јов. С. 8. борбеност, жестина, брзина. — Играч »Вардара« својом оштрином прешао је дозвољене границе. Вј. 1957. 9. оно што се чиме истиче изнад обичног, просечног, самосвојност, оригиналност. — Био је мајстор оног помирљивог излагања у коме ствари губе своју оштрину и јасноћу и постају нешто ... неодређено. Јов. С. 10. нагло заокретање, скретање (о завијутку, окуци и сл.).