Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀штрица

жтом 4, стр. 292

о̀штрица

оштрица

Стална адреса

Лема

оштрица

Извор

том 4, стр. 292, редослед 2

  1. 1.

    оштра ивица оруђа или оружја (ножа, секире, сабље и др.), сечиво

    др. — друго
    — Ухвати сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру.
    Лаз. Л.
  2. 2.

    шиљат врх; шиљак.

    — Магла ... је бежала оштрицама гребена. КН 1958. фиг. Осјетио је оштрицу мога жалца.
    Ђал.
  3. 3.а.

    фиг. заоштреност, жестина, главни напад (у полемици, дискусији, сукобу); пакосна, заједљива реч, жаока.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Закони су имали за циљ да отупе оштрицу класне борбе.
Изворни текст (OCR)
о̀штрица ж 1. оштра ивица оруђа или оружја (ножа, секире, сабље и др.), сечиво. — Ухвати сабљу за оштрицу, а балчак пружи бригадиру. Лаз. Л. 2. шиљат врх; шиљак. — Магла ... је бежала оштрицама гребена. КН 1958. фиг. Осјетио је оштрицу мога жалца. Ђал. 3. фиг. а. заоштреност, жестина, главни напад (у полемици, дискусији, сукобу); пакосна, заједљива реч, жаока. — Закони су имали за циљ да отупе оштрицу класне борбе.