Одредница

о̏штро

прилтом 4, стр. 292

о̏штро

оштро

Лема

оштро

Варијанте

о̀штро

Извор

том 4, стр. 292, редослед 8

  1. 1.

    строго, озбиљно, не допуштајући одступања.

    — Виче начелник оштро, љутито.
    Дом.
    Оштро је напао ... моралисте.
    Нех.
  2. 2.

    јако, болно.

    — Ножеви га зависти боду оштро у срце.
    Сим.
  3. 3.а.

    оиво, снажно, одлучно, брзо.

    — Киша је живо ударала о стакло.
    Нех.
    Пође у корак оштро, војнички.
    Ад.
  4. 3.б.

    храбро, енергично.

    — Оштро се боре за побједу.
    Весл.
  5. 4.а.

    јако, силно.

    — Ћелиј је ... заударала оштро влагом.
    Андр. И.
  6. 4.б.

    звучно, продорно, реско.

    — Оштро је одјекнуло електрично звоно.
    Торб.
  7. 4.в.

    непоштедно, неустрашиво, отворено.

    — Оштро изношење најболнијих ... питања ... даје пљуску шаблонским фразама.
    Р 1946
  8. 5.

    упадљиво, јако, изразито.

    — Јунаци у еповима су идеалне личности, које се оштро издвајају из средине у којој делају.
    Т. књ.
  9. 6.

    у облику шиљка.

    — Нос витак, повијајући се као лук и завршујући оштро.
    Рист.
  10. 7.

    јасно, изразито, одређено, тачно, сигурно.

    — Даје експресију дубоке проницавости ... самоуверења ... види све оштро.
    Бој.
    Тако оштро памте да им је тефтер сувишан.
    Вел.
    У војсци биле су двије оштро одређене странке.
    Крањч. Стј
  11. 8.

    са широко отвореним очима, напрегнувши вид, очи; дубоко, пажљиво, темељито.

    — Сви су се нагли преко грудобрана и оштро осматрајV.
    Јак.
    Сваки позитив, оштрије гледан, постаје компаратив.
    Уј.
  12. 9.

    изазивајући хладноћу, свежину, хладећи, освежавајући (о ветру).

    — Загрижљиво и оштро пирио је сјевер.
    Кол.
  13. 10.

    војн. мецима за бој. —То је шпалир бајонета и оштро набијених пушака. Крл.

    војн. — војнички
Изворни текст (OCR)
о̏штро и о̀штро прил. 1. строго, озбиљно, не допуштајући одступања. — Виче начелник оштро, љутито. Дом. Оштро је  напао ... моралисте. Нех. 2. јако, болно. — фиг. Ножеви га зависти боду оштро у срце. Сим. 3. а. оиво, снажно, одлучно, брзо. — Киша је живо ударала о стакло. Нех. Пође у корак оштро, војнички. Ад б. храбро, енергично. — Оштро се боре за побједу. Весл. 4. а. јако, силно. — Ћелиј је ... заударала оштро влагом. Андр. И. б. звучно, продорно, реско. — Оштро је  одјекнуло електрично звоно. Торб. в. непоштедно, неустрашиво, отворено. — Оштро изношење најболнијих ... питања ... даје пљуску шаблонским фразама. Р 1946. 5. упадљиво, јако, изразито. — Јунаци у еповима су идеалне личности, које се оштро издвајају из средине у којој делају. Т. књ. 6. у облику шиљка. — Нос витак, повијајући се као лук и завршујући оштро. Рист. 7. јасно, изразито, одређено, тачно, сигурно. — Даје експресију дубоке проницавости ... самоуверења ... види све оштро. Бој. Тако оштро памте да им је тефтер сувишан. Вел. У војсци биле су двије оштро одређене странке. Крањч. Стј. 8. са широко отвореним очима, напрегнувши вид, очи; дубоко, пажљиво, темељито. — Сви су се нагли преко грудобрана и оштро осматрајV. Јак. Сваки позитив, оштрије гледан, постаје компаратив. Уј. 9. изазивајући хладноћу, свежину, хладећи, освежавајући (о ветру). — Загрижљиво и оштро пирио је сјевер. Кол. 10. војн. мецима за бој. —То је шпалир бајонета и оштро набијених пушака. Крл.