Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀јадити

сврштом 4, стр. 83

о̀јадити

ојадити

Лема

ојадити

Извор

том 4, стр. 83, редослед 19

  1. 1.а.

    нанети јад, велико зло, унесрећити.

    — Сложили су се да га ојаде још више и униште посве.
    Шимун.
    Четници су опустошили, измучили и ојадили Црну Гору.
    Зог.
  2. 1.б.

    растужити, расплакати.

    — Утаре сузе да не би ојадила свога мужа.
    Креш.
  3. 2.

    постати јадан.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Пук ослабио и ојадио ждерући ... дивљу траву.
    Љуб.

Пододреднице

~ се

постати јадан (о ономе што га задеси зло, несрећа); растужити се, расплакати се. — Те се њине мајке ојадише. НП Вук. Каја се завукла у киљер, ојађена и увријеђена. Ивак. У Мостару теле погинуло, вас се Мостар за њим ојадио. НП Вук

постати јадан (о ономе што га задеси зло, несрећа); растужити се, расплакати се.
Изворни текст (OCR)
о̀јадити, -ӣм сврш. 1. а. нанети јад, велико зло, унесрећити. — Сложили су се  да га ојаде још више и униште посве. Шимун. Четници су опустошили, измучили и ојадили Црну Гору. Зог. б. растужити, расплакати. — Утаре сузе да не би ојадила свога мужа. Креш. 2. покр. постати јадан. — Пук ослабио и ојадио ждерући ... дивљу траву. Љуб.