оћу́тети
оћутети QA: medium
Лема
оћутети
Извор
том 4, стр. 271, редослед 10
- 2.
-тӣм, ијек. оћу́тјети, (ретко ек.) сврш. ућутати, заћутати, умукнути; оћутати.
— Не би оћутио да му сто узлов на језику свежеш.
Како си дошао амо без свадбенога руха?
— а он оћутје. ан.
Изворни текст (OCR)
оћу́тети2, -тӣм, ијек. оћу́тјети, (ретко ек.) сврш. ућутати, заћутати, умукнути; оћутати. — Не би оћутио да му сто узлов на језику свежеш. И-Б Рј. Како си дошао амо без свадбенога руха? — а он оћутје. ан.