Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

па̀дина

жтом 4, стр. 298

па̀дина

падина

Стална адреса

Лема

падина

Извор

том 4, стр. 298, редослед 19

  1. 1.

    (ген. мн. па̏дӣна̄) коса, нагнута површина (брда, планине, улице), нагиб, обронак, страна.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Кућица нам је била у дну падине једнога брежуљка.
    Нед.
    Код сваког брежуљка, брда и горе разликује се подножје стране или падине и врХ.
    ОГ
  2. 2.

    суха плитка долиница на странама крашких планина. Свезн.

Изворни текст (OCR)
па̀дина ж (ген. мн. па̏дӣна̄) 1. коса, нагнута површина (брда, планине, улице), нагиб, обронак, страна. — Кућица нам је била у дну падине једнога брежуљка. Нед. Код сваког брежуљка, брда и горе разликује се подножје стране или падине и врХ. ОГ. 2. суха плитка долиница на странама крашких планина. Свезн.