Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

па̀жљив

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 299

па̀жљив

пажљив

Стална адреса

Лема

пажљив

Извор

том 4, стр. 299, редослед 15

  1. 1.а.

    који ради што с пажњом, који је усредсређен на што.

    с — средњи род
    — Чим чуше грајУ, скочише ... него не умакоше очима пажљивих »хаџија«.
    Ад.
  2. 1.б.

    који је пун пажње према коме, услужан, предусретљив.

    — Та ће иста фока ... опет доћи истоме ловцу који је био тако пажљив према њој.
    Петр. М.
  3. 2.

    који показује, испољава пажњу, опрезан, брижљив.

    — Преко пута плашљив и пажљив скаче зец.
    Уј.
Изворни текст (OCR)
па̀жљив, -а, -о 1. а. који ради што с пажњом, који је усредсређен на што. — Чим чуше грајУ, скочише ... него не умакоше очима пажљивих »хаџија«. Ад. б. који је пун пажње према коме, услужан, предусретљив. — Та ће иста фока ... опет доћи истоме ловцу који је био тако пажљив према њој. Петр. М. 2. који показује, испољава пажњу, опрезан, брижљив. — Преко пута плашљив и пажљив скаче зец. Уј.