Одредница

па́жња

жтом 4, стр. 299

па́жња

пажња

Лема

пажња

Варијанте

па̀жња

Извор

том 4, стр. 299, редослед 18

  1. 1.

    нарочито управљање свести на што чиме оно у свести заузима средишње место; усредсређеност, концентрисаност мисли, вида, слуха на што.

    — С појачаном пажњом наставља проучавати сваки шум око себе.
    Донч.
    Без пажње је немогуће посматрање. Стога се деца морају вежбати у̑ концентрисању пажње.
    Пед.
    Њено преписке Вукове разјашњење може бити достојно пажње ... и ширих читалачких кругова.
    Мил.
    Ж.
  2. 2.

    предусретљивост, услужност, љубазност.

    — Сељак динарско-планинског психичког типа има своје природне отмености: пажње и такта према старијем и млађем, према вишем и нижем.
    Цвиј.
    До излаза отпратила ме болничарка и захвалила ми за пажњу.
    Хорв.
  3. 3.

    наклоност, љубав.

    — И кад једно говори, оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште.
    Срем.
    Симка га куне и прекорева за пажњу и нежност којом га је толико година нудила.
    Ћос. Д.
  4. 4.

    интересовање, занимање, најчешће у синтагмама: изазвати, изазивати пажњу, обратити, обраћати пажњу, поклонити, поклањати пажњУ, привући, привлачити пажњУ, скренути, скретати пажњу, свратити, свраћати пажњу.

    — Нарочито је велику пажњу села изазвао Злата Мали.
    Поп. Ј.
    Послије је и Матовић ступио у разговор и успио да за себе веже пажњу једне од тих дјевојака. ал.

Фразе

бити, наћи се у центру пажње бити сматран главном особом, изазвати опште интересовање.
Изворни текст (OCR)
па́жња и па̀жња ж 1. нарочито управљање свести на што чиме оно у свести заузима средишње место; усредсређеност, концентрисаност мисли, вида, слуха на што. — С појачаном пажњом наставља проучавати сваки шум око себе. Донч. Без пажње је немогуће посматрање. Стога се деца морају вежбати у̑ концентрисању пажње. Пед. Њено преписке Вукове разјашњење може бити достојно пажње ... и ширих читалачких кругова. Мил. Ж. 2. предусретљивост, услужност, љубазност. — Сељак динарско-планинског психичког типа има своје природне отмености: пажње и такта према старијем и млађем, према вишем и нижем. Цвиј. До излаза отпратила ме болничарка и захвалила ми за пажњу. Хорв. 3. наклоност, љубав. — И кад једно говори, оно друго и не дише и не трепће од силне пажње и милоште. Срем. Симка га куне и прекорева за пажњу и нежност којом га је толико година нудила. Ћос. Д. 4. интересовање, занимање, најчешће у синтагмама: изазвати, изазивати пажњу, обратити, обраћати пажњу, поклонити, поклањати пажњУ, привући, привлачити пажњУ, скренути, скретати пажњу, свратити, свраћати пажњу. — Нарочито је велику пажњу села изазвао Злата Мали. Поп. Ј. Послије је и Матовић ступио у разговор и успио да за себе веже пажњу једне од тих дјевојака. ал.