па̀за̄р

пазар

Лема

пазар

Етимологија

Turkish

Извор

том 4, стр. 300, редослед 1

1.
куповина и продаја као трговачки посао, купопродаја, трговање, трговина; промет робе; погађање при куповини и продаји.
— Видим света доста, а пазара мало.
Шапч.
И везе даље о noraђању ... и разбијању пазара.
Куш.
Пут је .. био притиснут сељацима, стоком, магарцима натовареним за градски пазаџ.
Лоп.
2.а.
место, обично под отвореним небом, где се врши таква трговина, трг, тржиште, пијаца; вашар.
— Вода је била толико надошла да су ... чаршија и половина пазара ... били ... поплављени.
Дед. Ј.
Лутали су ... Курлан и Андрија пазаром.
Божић
2.б.
зб сви они који се на таквом месту налазе.
— Он чека своје муштерије кад ће пазар да се разасипа.
Мул.
Сјутрадан кад се пазар скупио, тридесет Груда иђаху проз пазар, рамо уз рамо.
Миљ.
3.
трговачка роба која се продаје.
— На простртој поњави разгрнули крамари ситни пазар: танке игле ... оштре ножиће.
Торд.
4.
новац, зарада, утржак од продате робе.
— Газда је на крају тезrе бројао пазар.
Ћос. Б.
Пазар све слабији.
Уск.
Хаџија ... је само гледао пазар и стално у себи потврђивао да мора друкчије да води дућан.
Сиј.
5.
пазарни дан.
dialectal
покр. — покрајински
— Скрио се у два пазара, то јест у двије недјеље, пазарне дневи, није смио излећ.
Миљ.
6.
друштвена игра.
— Други понуди да се и̏гра̄ ѝгра каква: пазара.
Мат.

Фразе

изнети, износити на ~ а) (по)нудити на продају; б) фиг. изнети, износити у јавност; нема ту пазара неће се моћи погодити о чему, нема погодбе; носити главу (кожу) на ~ извргавати се великој опасности. — Онда се народ тукао за ствар и носио своју кожу на пазар. Адум.; пазар — љубав при трговини, погађању не треба да се срди, љути ни купац ни продавац; сVботом се иде на ~ у право време треба бити на правом месту; тврдити ~ тобоже не хтети, отимати се, не пристајати на оно што се једва чека, жели, нећкати се.

Изворни текст (OCR)

па̀за̄р, -а́ра м тур. 1. куповина и продаја као трговачки посао, купопродаја, трговање, трговина; промет робе; погађање при куповини и продаји. — Видим света доста, а пазара мало. Шапч. И везе даље о noraђању ... и разбијању пазара. Куш. Пут је .. био притиснут сељацима, стоком, магарцима натовареним за градски пазаџ. Лоп. 2. а. место, обично под отвореним небом, где се врши таква трговина, трг, тржиште, пијаца; вашар. — Вода је била толико надошла да су ... чаршија и половина пазара ... били ... поплављени. Дед. Ј. Лутали су ... Курлан и Андрија пазаром. Божић. б. зб сви они који се на таквом месту налазе. — Он чека своје муштерије кад ће пазар да се разасипа. Мул. Сјутрадан кад се пазар скупио, тридесет Груда иђаху проз пазар, рамо уз рамо. Миљ. 3. трговачка роба која се продаје. — На простртој поњави разгрнули крамари ситни пазар: танке игле ... оштре ножиће. Торд. 4. новац, зарада, утржак од продате робе. — Газда је на крају тезrе бројао пазар. Ћос. Б. Пазар све слабији. Уск. Хаџија ... је само гледао пазар и стално у себи потврђивао да мора друкчије да води дућан. Сиј. 5. покр. пазарни дан. — Скрио се у два пазара, то јест у двије недјеље, пазарне дневи, није смио излећ. Миљ. 6. друштвена игра. — Други понуди да се и̏гра̄ ѝгра каква: пазара. Мат.