па̏зити
пазити QA: medium
Лема
пазити
Извор
том 4, стр. 301, редослед 7
- 1.
пажљиво пратити погледом (кога, што); бити усредсређен, концентрисан на што напрегнуто гледајући, слушајући, мислећи.
— Она ме је слушала, пазећи ми право у зеницу.
Кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут.
Ја сам пазио да мрава не згазим.
- 2.а.
(на кога, на што) с пажњом надзирати.
— Својим друговима ... речем ... нека на лађе пазе.
1ази на ред, пази да ко не нанесе коме штету.
Пазили бисмо строго један на другога.
- 2.б.
вребати, мотрити, стражарити.
— Чувајте се! На сваку вашу стопу пазе!
На прозору мачак пази ... да се четник не извуче.
- 3.
(коrа, што) бринути се (о коме, чему), чувати (кога, што).
— Ја сам била у његовој кули. Чувала му кућу и кућиште, пазила му дјецу и огњиште.
Границу нашу пази и чува граничар, вјечно будан.
Преко ноћи пазио је стоку.
Стално интригира против њега ... оптужујући га ... да само пази своје интересе.
В.
- 4.
ценити, поштовати, уважавати.
— Памти ... да су те пазили као човјека.
Добра ми је била планинка, добар господар, врло су ме пазили.
И господин начелник, и он ме пази. И код њега сам пио каву.
Владика је Новицу ... цијенио и пазио.
као (на) очи (око, зеницу) у глави, као мало воде на длану чувати (кога, што) врло брижљиво, пажљиво; ~ на чије прсте в. уз прст (изр.); пази свога посла не мешај се у туђе послове.
Фразе
пази(те)! (понекад поновљено) а) молба, жеља, заповест некоме да пажљиво слуша, да добро размисли о ономе што му се говори, саветује. — Пази што ти говорим, утуви добро и гледај што радиш и кога ловиш, пази, пази! Рист.; б) чувај(те) се, склањај(те)се. — Заборављаш гдје си дошао. Пази, овдје безобразлук не помаже! Лал.; пази, пази га, пази ти њега, пази ти ње! у служби узвика кад се хоће исказати чуђење због чијег поступка: гле. — Пази rа, молим те! Он се у деветнаестом веку позива на ауторитете! Срем. Пази ти ње! Откуд јој само онако шкакљива питања?
Пододреднице
1. чувати се. — Само се пази! ... Знам ја како је у тим годинама. Коз. Ј. Казивао је ... да су у Бечу постали ратоборни и да се треба добро пазити. Јов. Ј. 2. уз. повр. а. показивати пажњу један према другоме, живети у пријатељству. — И отац му се пазио овако са виђенијим варошанима као и он. Мул. Бијаху домороци, па су се добро пазили. Ћип. Пазимо се као браћа. Уск. б. волети се. — Хајд, Стојка, да се ја и ти пазимо! Вукић
Изворни текст (OCR)
па̏зити, -ӣм несврш. 1. пажљиво пратити погледом (кога, што); бити усредсређен, концентрисан на што напрегнуто гледајући, слушајући, мислећи. — Она ме је слушала, пазећи ми право у зеницу. Петр. В. Кад изиђу, строго пазе да коме мушкарцу не пресеку пут. Уск. Ја сам пазио да мрава не згазим. Козарч. 2. а. (на кога, на што) с пажњом надзирати. — Својим друговима ... речем ... нека на лађе пазе. М-И. 1ази на ред, пази да ко не нанесе коме штету. Дом. Пазили бисмо строго један на другога. Гор. б. вребати, мотрити, стражарити. — Чувајте се! На сваку вашу стопу пазе! Ком. На прозору мачак пази ... да се четник не извуче. Ћоп. 3. (коrа, што) бринути се (о коме, чему), чувати (кога, што). — Ја сам била у његовој кули. Чувала му кућу и кућиште, пазила му дјецу и огњиште. Огр. Границу нашу пази и чува граничар, вјечно будан. Ћоп. Преко ноћи пазио је стоку. Ћип. Стално интригира против њега ... оптужујући га ... да само пази своје интересе. Мил. В. 4. ценити, поштовати, уважавати. — Памти ... да су те пазили као човјека. Шен. Добра ми је била планинка, добар господар, врло су ме пазили. Буд. И господин начелник, и он ме пази. И код њега сам пио каву. Вес. Владика је Новицу ... цијенио и пазио. Вуј.