Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

па̏ковати

несврштом 4, стр. 304

па̏ковати

паковати

Стална адреса

Лема

паковати

Извор

том 4, стр. 304, редослед 19

  1. 1.

    слагати, везати у свежањ један или више предмета

    — Чули су се гласови официрских слугу који су паковали.
    Крањч. Стј
  2. 2.

    фиг. стављати коме што на терет, теретити кога чим с намером да му то нашкоди, подметати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислус — средњи род
    — Капетан Сава је знао да »пакује« кривице онима који му нису по вољи. Глиг. Не пакујем му ништа. Нити то кажем што сам увређен.
    Дав.
    папир, ~ сандук.

Пододреднице

~ се

а. припремати се за одлазак. — Оркестар почиње да се пакује. Пол. 1958. б. фиг. одлазити одакле против своје воље. — Анушка, пакуј се! Вј. 19бо. па̀ко̄внӣ, -, -о̄ који служи за паковање

припремати се за одлазак.фиг. одлазити одакле против своје воље.
Изворни текст (OCR)
па̏ковати, -кује̄м несврш. 1. слагати, везати у свежањ један или више предмета. — Чули су се гласови официрских слугу који су паковали. Крањч. Стј. 2. фиг. стављати коме што на терет, теретити кога чим с намером да му то нашкоди, подметати. — Капетан Сава је знао да »пакује« кривице онима који му нису по вољи. Глиг. Не пакујем му ништа. Нити то кажем што сам увређен. Дав.