Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

па̏костан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 305

па̏костан

пакостан

Лема

пакостан

Извор

том 4, стр. 305, редослед 1

  1. а.

    који има пакости у себи; који чини пакости.

    — То је мајмун била звјерка пакосна, дрзовита и неукроћена.
    Крл.
    Пакостан, злурад човјек, радује се злу другоrа. Кнеж.
  2. б.

    Б.

  3. б.

    који изражава, показује пакост.

    — Преко уста му се развуче пакостан и подругљив смех.
    Ком.
Изворни текст (OCR)
па̏костан, -сна, -сно а. који има пакости у себи; који чини пакости. — То је мајмун  била звјерка пакосна, дрзовита и неукроћена. Крл. Пакостан, злурад човјек, радује се злу другоrа. Кнеж. Б. б. који изражава, показује пакост. — Преко уста му се развуче пакостан и подругљив смех. Ком.