па́лити
палити
Лема
палити
Извор
том 4, стр. 308, редослед 33
- 1.а.
уништавати огњем, ватром.
— Ти се заговорио овде, а тамо доле пале ти, пале кућу!
Људе су палили који су за Земљу говорили да је округла.
- 1.б.
чинити да нешто гори, изазивати горење ради грејања, кухања, светлости и сл.
— Лекар је палио лампе и сијалице.
М. Тихо би уздисала, палила кандило у његовој соби.
Преко дана не палим ватре за кухање].
Силвестар нажигачем пали лулу.
- 2.а.
кварити, наносити штету врућином, пећи, жећи (обично о сунчаним зрацима).
— Сунце дан на дан пали Усјеве, винограде.
Жеже и пали узаврела врућина.
- 2.б.
изазивати осећање врућине.
— Трње боде, а коприва пали.
Тиосав искапи чашицу ракије], намршти се ... ИХ! ала пали!
- 2.в.
изазивати непријатан и оштар осећај укуса.
— У њега зејтин не мирише на плесан, нити пали у грлу.
- 3.
деловањем ватре производити.
— Турске армије ... су обарале стубове храмовима кад им је требало да пале креч.
- 4.
приносити као жртву предавајући нешто ватри; жртвовати.
— Хермију је јагњећа палио стегна и козја на угодбу.
- 5.
пуцати из ватреног оружја.
— Црквењаци су палили из мужара.
Заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова И пушака.
- 6.
пушити.
— Ја и њега понудим дуваном.
— Не палим!
— рече он.
- 7.а.
фиг. причињавати, задавати моралне патње, мучити, узнемиривати.
— Сузе народа пале јаче.
- 7.б.
изазивати пораст осећања, полет, одушевљење, распаљивати, узбуђивати.
— Ви ... палите дVхове, заносите младеж!
Фразе
не пали то свакоме не успева, не полази за руком то свакоме; па лити И жарити самовољно, силовито, деспотски поступати; палити вруће шамаре шамарати; та пушка не па ли таквим се поступком не постиже успех. — Хтео би да се извуче од посла, али му та пушка не пали код игумана. Ранк.; то не пали тиме се ништа не постиисе.
Пододреднице
1. појављивати се испуштајући светлост, почињати сијати. — На небу ... палиле се прве звијезде. Гор. Крвав месец врх горе се пали. Фил. 2. фиг. постајати блистав, сјајан, засијати под утицајем каквог јаког осећања (обично о очима). — Образи му се постепено пале. Јевт. Счи се пале ... у њима гори ... плам. Вит. 3. а. фиг. појављивати се, искрсавати, настајати. — алили су се и гасили у њему, као свјетлост, бескрајни видици. Андр. И. б. постајати захваћен каквим јаким осећањем. — Читав аудиторијум постепено се палио и расплаМсавао. Ћип
Изворни текст (OCR)
па́лити, па̂лӣм несврш. 1. а. уништавати огњем, ватром. — Ти се заговорио овде, а тамо доле пале ти, пале кућу! Срем. Људе су палили који су за Земљу говорили да је округла. Крл. б. чинити да нешто гори, изазивати горење ради грејања, кухања, светлости и сл. — Лекар је палио лампе и сијалице. Рист. М. Тихо би уздисала, палила кандило у његовој соби. Сим. Преко дана не палим ватре за кухање]. Јак. Силвестар нажигачем пали лулу. Божић. 2. а. кварити, наносити штету врућином, пећи, жећи (обично о сунчаним зрацима). — Сунце дан на дан пали Усјеве, винограде. Кош. Жеже и пали узаврела врућина. Коч. б. изазивати осећање врућине. — Трње боде, а коприва пали. НПХ. Тиосав искапи чашицу ракије], намршти се ... ИХ! ала пали! Глиш. в. изазивати непријатан и оштар осећај укуса. — У њега зејтин не мирише на плесан, нити пали у грлу. Шапч. 3. деловањем ватре производити. — Турске армије ... су обарале стубове храмовима кад им је требало да пале креч. Дуч. 4. приносити као жртву предавајући нешто ватри; жртвовати. — Хермију је јагњећа палио стегна и козја на угодбу. М-И. 5. пуцати из ватреног оружја. — Црквењаци су палили из мужара. Ков. А. Заповеди нам да палимо; ми опалисмо из топова И пушака. Ат. 6. пушити. — Ја и њега понудим дуваном. — Не палим! — рече он. Вес. 7. фиг. а. причињавати, задавати моралне патње, мучити, узнемиривати. — Сузе народа пале јаче. Крањч. С. б. изазивати пораст осећања, полет, одушевљење, распаљивати, узбуђивати. — Ви ... палите дVхове, заносите младеж! Сек.