Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

палу̀цати

несврштом 4, стр. 310

палу̀цати

палуцати

Стална адреса

Лема

палуцати

Извор

том 4, стр. 310, редослед 11

  1. 1.

    исп. палацати брзо избацивати и увлачити језик (обично о змији).

    исп. — испореди
    — Подиже нос и палуца језиком.
    Кал.
    Палуцају дугачки бичеви.
    Куш.
  2. 2.а.

    пуштати пламенове на махове, пламсати.

    — Кандило палуца. Крл. фиr. Ha дну душе његове палуцала је ... ватра неке далеке племенитости.
    Радул.
  3. 2.б.

    светлуцати, треперити.

    — Јаросне им очи палуцаху попут злокобних звијезда.
    Шен.
  4. 3.

    помало палити.

    — Зар ће нашом ракијом ... своја ждријела палуцати.
    Кул.
Изворни текст (OCR)
палу̀цати, -а̄м несврш.; исп. палацати. 1. брзо избацивати и увлачити језик (обично о змији). — Подиже нос и палуца језиком. Кал. фиг. Палуцају дугачки бичеви. Куш. 2. а. пуштати пламенове на махове, пламсати. — Кандило палуца. Крл. фиr. Ha дну душе његове палуцала је ... ватра неке далеке племенитости. Радул. б. светлуцати, треперити. — Јаросне им очи палуцаху попут злокобних звијезда. Шен. 3. помало палити. — Зар ће нашом ракијом ... своја ждријела палуцати. Кул.