Одредница

па̏ме̄т

жтом 4, стр. 311

па̏ме̄т

памет

Стална адреса

Лема

памет

Извор

том 4, стр. 311, редослед 10

  1. 1.

    (лок. паме́ти и па̏ме̑ти, инстр па̏ме̄ти и па̏ме̄ћу) способност човека да мисли, схвата и просуђује, мисаона и спознајна човекова способност, разум, ум, интелигенција.

    лок. — локатив
    — Нелогично је ценити уредничку способност час по кеси, час по памети.
    Јов. С.
    Био је... здрав и окретан, хитре памети.
    Наз.
    То је бар јасно сваком ко има и грам памети.
    Дав.
  2. 2.

    природна способност, надареност за нешто.

    — Што не учиш?
    — Немам, господине, памети за алгебру!
    Срем.
  3. 3.а.

    опште мишљење једне друштвене средине и људи као носиоца одређених назора, схватања.

    — Купио је ... западноевропске памети и ту ... монету промеће по бурзи.
    Крл.
    Али што ће се ипак на концу конца према тој вашој политичкој памети догодити догледно вријеме?
    Донч.
  4. 3.б.

    човек јак по својим духовним, умним, интелектуалним способностима, паметан човек, мислилац.

    — Ти не знаш какав је то човјек. То је памет, то је душа, то је срце!
    Андр. И.
  5. 4.

    способност човека да у свести трајно задржава трагове онога што је раније доживео и на основу тога, свесно или несвесно, изазива представе о ранијим доживљајима, памћење, сећање.

    — Ријечи Гајевих писама ... усјекле му се у памет дубоко.
    Ђал.
    Ту се и нехотице пренесе у мислима у своје детињство, и све оне радости, сви утисци ... оживе му у памети.
    Дом.
    Хтио сам му казати да ми је однекуд њезино лице у памети.
    Кум.
    а) сетио се чега; б) дошла му је жеља, намера да нешто уради; доћи, дозвати се (к) памети постати присебан, разуман, уразумити се, сабрати се, досетити се; довести у ~ коме (себи) што присетити се чега; довести, дозвати кога (к) памети, научити кога памети, утерати кога у ~, утерати коме ~ у главу уразумити кога, присилити кога да логички мисли и закључује; дуга коса, кратка ~ разг. ир. жене расуђују површно; где ти је била ~? разr. како си могао учинити такву глупост?; имати више среће него памети разr. успех је био више резултат повољних прилика него способности; изашло ми је из памети заборавио сам; изневерила га (оставила) ~, потамнела му , помутила му се ~ полудео је; изван памети (бити, доћи), изићи из памети изгубити способност расуђивања; кренути (померити, пореметити, шенути) памећу, сићи, заћи с памети постати луд, полудети; не бити при (својој, чистој) памети бити луд; не иде ми Из паме ти непрестано мислим на што; није на својој памети није нормалан; ни на крај памети бити ни помислити о чему; однети (помешати, померити, помутити, узети, занети, завртети) коме ~ очарати, залудити, избезумити, завести кога; од памети, што је памет људска откако људи памте, одувек. — Од памети не бјеше вечерница у Загребу прије или касније. Шен.; пиће ракија му попила ~ од пића постао умно неспособан; плитке памети бити умно ограничен; пребирати по памети размшшљајући тражити решење чега; пун је памети ко̂ и самар свиле нар. каже се за онога који поступа неразумно; сметнути (свргнути) с памети заборавити; солити коме ~ наметати коме своје мишљење, обмањивати кога приказујући нешто у повољнијој светлости; стећи ~ почети нормално расуђивати, опаметити се; (ту) стаје памет то се не може веровати, то је немогуће; све хода по старој памети све иде, збива се како је негда било; тешко ономе ко за туђом памети иде посл. кажсе се за онога који је неспособан да самостално расуђује; тражи ~ ир. умно је ограничен; у ~ се! (~ у главу, скупи ~!) сабери се, добро промисли; увртети у ~ а) уразумити се; б) бити сав обузет неком мишљу; узети ~ у гла ву (узети У попила није у стању нормално да мисли.

Фразе

бери памет! нар. сабери се, буди паметан, разуман! — Ајде, болан, бери памет! Сваком има помоћи. Андр. И.; бити (држати, имати) на (у) памети бити (држати, имати) у мислима, мислити на што, о чему; бити кокошје (пачје) памети бити неспособан за нормално логично расуђивање; бити лаке (женске) памети бити лак, брз, лакомислен у доношењу судова; близу памети еуф. паметно је, логично је. — Ви сте признали као нешто сасвим природно ... да је Рајна лепша од Дунава, јер је то и близу памети. Дав.; далеко је од памети бесмислено је, немогуће је. — Њему је далеко од памети било и помислити да би тко могао с њим. О-А.; човек кратке, мале памети човек умно ограничен; дошло (пало) му је на (у)
Изворни текст (OCR)
па̏ме̄т ж (лок. паме́ти и па̏ме̑ти, инстр. па̏ме̄ти и па̏ме̄ћу) 1. способност човека да мисли, схвата и просуђује, мисаона и спознајна човекова способност, разум, ум, интелигенција. — Нелогично је ценити уредничку способност час по кеси, час по памети. Јов. С. Био је... здрав и окретан, хитре памети. Наз. То је бар јасно сваком ко има и грам памети. Дав. 2. природна способност, надареност за нешто. — Што не учиш? — Немам, господине, памети за алгебру! Срем. 3. а. опште мишљење једне друштвене средине и људи као носиоца одређених назора, схватања. — Купио је ... западноевропске памети и ту ... монету промеће по бурзи. Крл. Али што ће се ипак на концу конца према тој вашој политичкој памети догодити догледно вријеме? Донч. б. човек јак по својим духовним, умним, интелектуалним способностима, паметан човек, мислилац. — Ти не знаш какав је то човјек. То је памет, то је душа, то је срце! Андр. И. 4. способност човека да у свести трајно задржава трагове онога што је раније доживео и на основу тога, свесно или несвесно, изазива представе о ранијим доживљајима, памћење, сећање. — Ријечи Гајевих писама ... усјекле му се у памет дубоко. Ђал. Ту се и нехотице пренесе у мислима у своје детињство, и све оне радости, сви утисци ... оживе му у памети. Дом. Хтио сам му казати да ми је однекуд њезино лице у памети. Кум.