па̏метан
паметан QA: medium
Лема
паметан
Извор
том 4, стр. 312, редослед 1
- 1.а.
који има способност расуђивања, који је здрава, нормална ума, разборит, мудар.
— Он је паметна глава, мудар је његов савјет.
- 1.б.
оштроуман, проницљив, сналажљив.
— Нико није паметан да излаз нађе.
- 1.в.
богат мислима, садржајем: ~ књига, ~ предавање.
- 1.г.
послушан, приступачан разлозима.
— lе, Зорка, буди паметна!
- 1.д.
просвећен.
— Тако се ради у других паметних народа. СКГ 1937.
- 1.ђ.
(у именичкој служби) с мудро, разборито биће.
— Привуче сестру себи шапћући: Ти си моје лепо, велико паметно.
- 2.
који изражава памет.
— Тај слаби ... човек великих паметних очију ... затворио се у кућу да сведе рачуне својих односа са друштвом.
Иследник је млад. Има паметно и отворено лице.
- 3.а.
који је створен памећу, умом, који сведочи о способности расуђивања, мудрости.
— Њему је свеједно кад пише: да ли ће рећи ... паметну ствар или лудост.
Један добри и паметни потез, и остат ће као риба на суху.
- 3.б.
(у именичкој служби) ж мудра реч.
— Р̂јд са мном у село да ти паметну рекнем.
Фразе
ала си паметан! ир. баш си луд; ни паметну теци, ни луду остави посл. не помажи оном којему твоја помоћ није потребна или му не може користити; паметнији попушта не треба бити тврооглав.
Изворни текст (OCR)
па̏метан, -тна, -тно 1. а. који има способност расуђивања, који је здрава, нормална ума, разборит, мудар. — Он је паметна глава, мудар је његов савјет. Бен. б. оштроуман, проницљив, сналажљив. — Нико није паметан да излаз нађе. Ж 1955. в. богат мислима, садржајем: ~ књига, ~ предавање. г. послушан, приступачан разлозима. — lе, Зорка, буди паметна! Уск. д. просвећен. — Тако се ради у других паметних народа. СКГ 1937. ђ. (у именичкој служби) с мудро, разборито биће. — Привуче сестру себи шапћући: Ти си моје лепо, велико паметно. Андр. И. 2. који изражава памет. — Тај слаби ... човек великих паметних очију ... затворио се у кућу да сведе рачуне својих односа са друштвом. Милис. Иследник је млад. Има паметно и отворено лице. Ћос. Д. 3. а. који је створен памећу, умом, који сведочи о способности расуђивања, мудрости. — Њему је свеједно кад пише: да ли ће рећи ... паметну ствар или лудост. СКГ 1937. Један добри и паметни потез, и остат ће као риба на суху. Хорв. б. (у именичкој служби) ж мудра реч. — Р̂јд са мном у село да ти паметну рекнем. Шен.