па́рати
парати QA: medium
Лема
парати
Извор
том 4, стр. 330, редослед 32
- 1.а.
растављати, раздвајати по шаву оно што је сашивено, резати шавове, рашивати, порити.
— Нит се шије, нит се пара.
- 1.б.
резати тело мртваца, вршити обдукцију.
medicine— У ... важним случајевима мора се мртвац парати.
- 2.а.
кидати у комаде, цепати.
— Пара ... изводе из матице рођених.
- 2.б.
чупати, откидати чим оштрим оно што је чврсто прирасло.
— По шкрапама и хрИдинама ... тражили су шкољке и парали чупке.
- 2.в.
расецати чим оштрим.
— Земљо, хранитељко ... ја сам твоја прса жељезом парао.
Плужним цртаком пара ледину.
- 3.а.
хватајући чим оштрим (ноктима, канџама и сл.) правити урезе по чему, огреботине на чему.
— Јa rа се клоним ... као и трња што гребе и пара.
За њим љуто јадикује и витешко лице пара.
- 3.б.
снажно ударајући чим правити пруге, линије, модрице.
— Бич ... ми је паро̑ тело голо.
- 4.а.
фиг. крећући се брзо растављати, раздвајати.
— Спази како ... чун лако пара речну струју.
Шуме ... је по средини парала шумска жељезница.
- 4.б.
својим током делити надвоје.
— Равницу је парала модра ... Сава.
- 4.в.
нагло, продорно нарушавати, реметити, прекидати какво стање (мир, тишину, мрак и сл.).
— lарало је сеоску тишину страшно, пакленско режање. 1ор. Ноћ царовала ... само ћук повремено парао језивом песмом глуво доба.
- 5.
фиr. (обично с допуном: душу, груди, мозак, срце) причињавати оштар бол, изазивати болно, неугодно осећање.
— И тешки јади парају изнемогле груди. БК 190б. Свака ријеч ... парала му мозак.
Тебе неста, срце ми се пара.
Старчев јаук пара душу.
Отац се насмијао дрвеним, хладним ... смијехом који је парао срЦе.
Фразе
пара ухо (уши) звучи оштро, грубо, неугодно за слух.
Изворни текст (OCR)
па́рати, па̑ра̄м несврш. 1. а. растављати, раздвајати по шаву оно што је сашивено, резати шавове, рашивати, порити. — Нит се шије, нит се пара. Змај. б. мед. резати тело мртваца, вршити обдукцију. — У ... важним случајевима мора се мртвац парати. Батут. 2. а. кидати у комаде, цепати. — Пара ... изводе из матице рођених. Јел. б. чупати, откидати чим оштрим оно што је чврсто прирасло. — По шкрапама и хрИдинама ... тражили су шкољке и парали чупке. Ћип. в. расецати чим оштрим. — Земљо, хранитељко ... ја сам твоја прса жељезом парао. Шуб. Плужним цртаком пара ледину. Рад. Д. 3. а. хватајући чим оштрим (ноктима, канџама и сл.) правити урезе по чему, огреботине на чему. — Ја rа се клоним ... као и трња што гребе и пара. Дис. За њим љуто јадикује и витешко лице пара. Њег. б. снажно ударајући чим правити пруге, линије, модрице. — Бич ... ми је паро̑ тело голо. Јакш. М. 4. фиг. а. крећући се брзо растављати, раздвајати. — Спази како ... чун лако пара речну струју. Моск. Шуме ... је по средини парала шумска жељезница. Козарч. б. својим током делити надвоје. — Равницу је парала модра ... Сава. Козарч. в. нагло, продорно нарушавати, реметити, прекидати какво стање (мир, тишину, мрак и сл.). — lарало је сеоску тишину страшно, пакленско режање. 1ор. Ноћ царовала ... само ћук повремено парао језивом песмом глуво доба. Рад. Д. 5. фиr. (обично с допуном: душу, груди, мозак, срце) причињавати оштар бол, изазивати болно, неугодно осећање. — И тешки јади парају изнемогле груди. БК 190б. Свака ријеч ... парала му мозак. Нех. Тебе неста, срце ми се пара. Јакш. Ђ. Старчев јаук пара душу. БВ 1909. Отац се насмијао дрвеним, хладним ... смијехом који је парао срЦе. Козарч.