па́рнича̄р
парничар
Лема
парничар
Извор
том 4, стр. 335, редослед 28
- —
онај који се парничи, парац онај који се радо парничи.
— Чувен је као жестока свађалица и парничар. Срем. Тише, тише, глупи, будаласти парничару!
Изворни текст (OCR)
па́рнича̄р м онај који се парничи, парац; онај који се радо парничи. — Чувен је као жестока свађалица и парничар. Срем. Тише, тише, глупи, будаласти парничару! Вел.