Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

паро̀вит

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 336

паро̀вит

паровит

Стална адреса

Лема

паровит

Извор

том 4, стр. 336, редослед 19

  1. 1.

    који има у себи паре, који је од паре.

    — Над далеким планинама вуку се растегнути, паровити облачићи.
    Леск. Ј.
    Минерална твар ... била је некад ... у плиновитом и паровитом стању.
    Тућ.
  2. 2.

    који је као пара.

    — И Цигани су чекали ... све се у тренуцима претварало у неко неистинито и паровито привиђење.
    Петр. Б.
Изворни текст (OCR)
паро̀вит, -а, -о 1. који има у себи паре, који је од паре. — Над далеким планинама вуку се растегнути, паровити облачићи. Леск. Ј. Минерална твар ... била је некад ... у плиновитом и паровитом стању. Тућ. 2. који је као пара. — И Цигани су чекали ... све се у тренуцима претварало у неко неистинито и паровито привиђење. Петр. Б.