Одредница

па̑р

мтом 4, стр. 325

па̑р

пар QA: medium

Лема

пар

Извор

том 4, стр. 325, редослед 27

  1. 1.

    (лок. па́ру; мн. па̏рови) два истоврена или подједнака предмета, који се употребљавају заједно, који врше заједно једну функцију и који чине једну целину: ~ чизама

    лок. — локативмн. — множина
    рукавица, пет пари ципела. — Пауци имају четири пара ногу. Р-К Реч.
    Куш.
  2. 2.

    а. две особе које се налазе заједно, које су повезане нечим заједничким; двоје (мушка и женска особа) као једна целина.

    Усамљени парови заробљеника шетали су по кругу и тихо разrоварали. Јак. tај је чiовјек лутао између парова као без душе. Крл. Љепшеrа пара од Лешића и Анке нема на свијету. Коз. Ј б. две истородне животиње без разлике пола: пилића. — Жене ... су знале и на сајам отићи, погнати онамо и какав пар волова. Кол. в. две истородне животиње различитог пола (мужјак и женка). — Дао ми попа пре неколико месеци један пар голубова па сад видиш шта имам. Вес.
  3. 3.

    онај који је коме по каквој особини једнак.

    Једнако смо додуше велики, али нијесмо пар. Брл. Они нису твој пар. Ћип.
  4. 4.

    непром. мала количина чега, неколико.

    Остадосмо овдје пар дана. Наз. Како да вам то кажем и изнесем у пар ријечи.

Фразе

~ непар врста игре на парне и непарне бројеве; ~ по ~, на (у) парове, по паровима (постројити се, поврстати се, разбројити се и сл.) два по два, двоје по двоје; ~ сила физ. две антипаралелне силе једнаке величине (јачине) које делују у две различите тачке неког тела, спрег сила.
Изворни текст (OCR)
па̑р1 м (лок. па́ру; мн. па̏рови) 1. два истоврена или подједнака предмета, који се употребљавају заједно, који врше заједно једну функцију и који чине једну целину: ~ чизама,