па̏сати
пасати
Лема
пасати
Извор
том 4, стр. 343, редослед 14
- 1.а.
обухватати пасом, стављати на кога пас, појас, опасивати, потпасиватти кога или што.
— ај мИ, боже, срмали каницу да ме паше по моме срдашцу. НПХ. lасаше га свиленијем пасом.
Мене уведе у први круг што онај бездан паше.
- 1.б.
носити оружје које се веша о пас.
— Ти ... ниси пристао ни да пашеш мач ни да се калуђериш.
Она господа пашу сабљу!
- 2.
обухватати.
dialectal— Изрод да му друга нема колико Зета паше.
Пододреднице
1. стављати на себе оружје које се носи о пасу, опасивати се. — Тко се сабљом пасо̑, а не пошо̑ с нама, црн му образ осто̑! Вел. фиг. 2. добивати, стицати. — Докучљива мисо̑ ... снагом се паше и храброшћу. К(ош
Изворни текст (OCR)
па̏сати2, па̏ше̄м несврш. 1. а. обухватати пасом, стављати на кога пас, појас, опасивати, потпасиватти кога или што. — ај мИ, боже, срмали каницу да ме паше по моме срдашцу. НПХ. lасаше га свиленијем пасом. НП Вук. фиг. Мене уведе у први круг што онај бездан паше. Комб. б. носити оружје које се веша о пас. — Ти ... ниси пристао ни да пашеш мач ни да се калуђериш. Лаз. Л. Она господа пашу сабљу! Новак. 2. покр. обухватати. — Изрод да му друга нема колико Зета паше. Љуб.