Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

па̀смо

стом 4, стр. 346

па̀смо

пасмо

Лема

пасмо

Извор

том 4, стр. 346, редослед 19

  1. 1.

    (ген. мн. па̏са̄ма̄) повише нити чега, које иду истим смером, свезаних у једно, повесмо.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Бројала је нити и везала их у пасма.
    Бен.
    Кроз почелицу јој пропало оно злехуде косе као танко, сиво ланено пасмо.
    Дов.
  2. 2.

    пом. главни уздужни појас на дну брода поред кобилице: бочно ~, средишње ~, централно ~. ЕЛЗ.

    пом. — поморски
Изворни текст (OCR)
па̀смо с (ген. мн. па̏са̄ма̄) 1. повише нити чега, које иду истим смером, свезаних у једно, повесмо. — Бројала је нити и везала их у пасма. Бен. Кроз почелицу јој пропало оно злехуде косе као танко, сиво ланено пасмо. Дов. 2. пом. главни уздужни појас на дну брода поред кобилице: бочно ~, средишње ~, централно ~. ЕЛЗ.