пасте́та

пасте́та ж в. паштета. — Не одричем да знаш приредити гушчију пастету. Нед. па̏сти", па̏дне̄м и па̏не̄м (аор. па̏дох; имп. па̏дни и па̏ни; прил. пр. па̑вши) сврш. 1. бити повучен с вишег положаја на нижи властитом, сопственом тежином, свалити се (на земљу). — Вратиће се опет када лишће пане. Дуч. У бездан као у раку сам пао. Гор. Сви потрче ... и застор падне. Крањч. Стј. фиг. Пала ми је мора са груди. Неим. Мени као да паде терет са срца. Чол. 2. а. спустити се губећи снагу, ослонац, упориште, обесити се. — Руке су пале низ тијело, као одсјечене. Козарч. Курјук дебео — до пола расплетен, пао ниже струка. Петр. В. б. нагнути се према доле, клонути. — Ту му паде глава још дубље у шаке и ућута. Вукић. И оцет падне главом коњу на врат. Крањч. Стј. 3. а. спустити се (о атмосферским талозима) на земљу. — Чисто ме нека милота обузима при помисли да ће пасти киша. Вес. На мочварӯ ... пао.снијеr. Козарч. б. сићи, спустити се, распрострети се по земљи, лећи поврх чега, покрити собом (о светлости, мраку и сл.). — По утренику јутарње је свјетло преплашено пало. Полић. Тешка ноћ је пала преко свеrа. Кркл. фиг. Сн оста сам, као сухо дрво, а на срце му паде туrа. Лаз. Л. в. спустити се иза хоризонта, заћи, запасти (о сунцу, звездама и сл.). — Сунце је било пало иза далекоr отока на мору. Мих. фиг. Још један зрак наде је пао. Бој. 4. а. прекинувши лет заузети стајаћи, миран положај, слетети (о птици, инсекту, авиону и сл.). — На кућу нам гавран пао. Сек. Дигли се лаки лептири бијели, пали на твоју валовиту косу. Домј. б. фиг. задржати се, зауставити се на чему (о погледу). — Први јој поглед паде на штедњак. Кол. Безбројне су очи на твом стасу пале. Рак. 5. погинути (обично у борби, на бојном пољу). — Којој је јединици припадао, на какву је задатку пао? Хорв. Оба су пала ... од руке атентатора. Јов. С. 6. а. бити побеђен, освојен, заузет (о граду, тврђави и сл.). —Утврде су већ прије пале. Леск. Ј. Јучер је Дрвар пао. Чол. б, прекинути постојање, деловање (кога, чега), бити срушен, свргнут, збачен (о држави, влади, политичком систему и сл.). — Онда је пало Царство што је ... цвало у највећем сјају. Крл. Знао сам ја још пре три дана да ће ова влада пасти. Нуш. 7. фиг. а. смањити се у снази, интензитету, постати слаб или слабити. — Ја сам му син, а он пао годинама, не може већ никуд. Љуб. Море је још усколебано, премда је вјетар пао. Ћип. Јакост нашеr ока од јучер је пала. Уј. Узбуђење у њему одједном паде. Ћос. Б. б. снизити се (о цени), изгубити вредност. — Паде риба, скочи месо. Ранк. la бурзи cV пали папири. Домј. в. изгубити углед, важност, значење. — Банство је пало у угледу. Нех. Пала су и последња ограничења Вукове ортографије. Бел. Г. претрпети потпун неуспех у чему, добити недовољну, незадовољавајућу оцену на испиту. — Син мој је на првом већем задатку посрнуо и пао. Сек. д. попустити, посрнути, изгубити у моралном погледу, подлећи страсти. — Ти људи затвореници], ако су и пали, ипак су људи. Нед. Говорио сам да палој жени треба опростити. Крањч. Стј. 8. изненада, нагло се појавити негде, доћи, стићи. — Трећи пијетли у мјесту Цетињу, а Новица паде на Цетиње. Маж. И. Једног дана на двориште ... непознати путник паде. Ил. фиг. Сватко је ондје могао говорити ... што би му баш пало на језик. Јонке. А једнога дана ... пала је вест као гром из ведра неба. Јак. 9. оболети, разболети се. — Прво се разболе Нинко, за Нинком паде Марта. Вес. 10. фиг. а. појавити се као случајно или као последица чега, десити се, догодити се. — У то вријеме пала је и његова женидба. Крл. Кад пођосмо ка Морави, ја мислим: е, кад би пао неки купус са ребрима. Ћос. Д. б. настати. — И опет пао мук. Војн. А кад подне паде ... црн калуђер богу душу даде. Фил. в. избити на површину, појавити се. — По њеном блиједом челу крвав зној је пао. Визн. Тад му пане на Усне пена. Каш. Г. бити донесен, објављен (о одлуци, заповести и сл.). — Кад је пала везирова одлука о градњи, стигли су у касабу његови људи. Андр. И. Паде заповијед да сви изађемо из вагона. Јонке. д. бити примљен, добивен, убран (о новцу). — Сабирало се за њега ... по цијелој земљи, и ту је која стотина пала. Шен. Одмах после представе су прегледали шта је на каси пало. Срем. ђ. зачути се (о звуку, речи, песми и сл.). — Вјетар је шушкао сухим лишћем када је пао први хитац. Крл. Падоше први повици и одобравања. Куш. Ајде, нека падне песма! Мил. В. 11. фиг. а. наћи се у каквим околностима, доспети, запасти у какво стање, у какву ситуацију. — од старост падо2 у биједу. Ков. А. Мајка је] ... пала ... у тешку и неизлечиву меланХолију. Андр. И. Задружна кафана је пала у дугове. Пол. 1959. б. (на коrа, у део коме) наћи се у чијој својини, доћи, прећи у чије власништво, припасти коме, допасти што кога или коме. — Тако је једна корица пала на чељаде. Шен. Било је јасно на чију страну мора пасти побједа. Кнеж. Л. Они су се] ... настанили у Славонији ... где су им пала у део велика имања. Андр. И. Сва брига о породици пала је на мајку. Глиг. в. наћи се сходним чему, бити у складу с чим, пристати. — Уз пут ... испразнише по једну комовицу да слађе падне вечера. Шапч. г. (на кога, по коме) наћи се, бити крив због чега. — Не смије он само тако олако допустити да на њега падну различне сумње. Перк. Ако Турци сазнаду да су се  фратри ... састајали са хајдуком ... све ће пасти по фратрима. Андр. И. 12. у вези с неким предложним изразима добива значење у зависности од именице у предложном изразу: ~ У (дубоке) мисли (дубоко) се замислити; ~ у несвест онесвестити се;