пасти́рче
пастирче
Лема
пастирче
Извор
том 4, стр. 350, редослед 13
- —
дем. од пастир.
— Усред те невоље пониче из народа пастирче које ће га спасти. То је Вук Стефановић Караџић. М 1867. Детињство је своје 23 Речник српскохрватскога књижевног језика, IV У друштву остале пастирчади проводио. Јакш. l.
Изворни текст (OCR)
пасти́рче, -ета с дем. од пастир. — Усред те невоље пониче из народа пастирче које ће га спасти. То је Вук Стефановић Караџић. М 1867. Детињство је своје 23 Речник српскохрватскога књижевног језика, IV У друштву остале пастирчади проводио. Јакш. l.